Da li ste danas vežbali 30 minuta? Da li ste ostatak dana proveli pred kompjuterom, a noću ležali na kauču ispred televizora?
Ako ste na oba pitanja odgovorili potvrdno, onda se susrećete sa definicijom onoga što naučnici nazivaju „aktivnim lenjivcem“. U praksi, to znači da, uprkos vašoj posvećenosti fizičkom vežbanju, možete biti izloženi riziku od raznih zdravstvenih problema.
Specifičan termin se pojavio kroz novu studiju o fitnes rutinama ljudi i njihovom odnosu sa gimnastikom i fizičkim vežbama. Studija, u kojoj je učestvovalo više od 3.700 muškaraca i žena pokazala je da su mnogi od učesnika vežbali 30 minuta tokom dana, ali su potom sedeli, gotovo bez prestanka, još 10, 11 ili čak 12 sati. Ovi „aktivni lenjivci“ u studiji imali su veći šećer u krvi, holesterol i veći procenat telesne masti.
Ista studija je takođe otkrila da su učesnici koji su ustajali sa kauča čak i samo malo češće, bilo hodajući ili više vežbajući, bili mnogo zdraviji od „aktivnih lenjih“ ljudi.
Rezultati istraživanja sugerišu da dnevni trening od 30 minuta možda neće biti dovoljan da eliminiše opasnosti sedentarnog načina života. Drugim rečima, ako vežbamo, ali sedimo ostatak dana, to je skoro kao da uopšte ne vežbamo.
Slične teme
Opasnosti sedentarnog načina života
Svetska zdravstvena organizacija i drugi stručnjaci savetuju da vežbate najmanje 30 minuta većinu dana u nedelji. Brza šetnja se računa kao umerena vežba.
Naučni dokazi pokazuju da ovih 30 minuta vežbanja mogu imati značajne koristi za naše celokupno zdravlje. Pitanje je, međutim, kako provodimo preostala 23 sata u danu.
„Tek u poslednjih 5 godina počeli smo da shvatamo da fizička aktivnost nije sve“, rekao je istraživač studije.
U prošlosti, većina istraživanja je posmatrala sedentarni život i vežbanje odvojeno i imala je tendenciju da ignoriše ili umanjuje laganu fizičku aktivnost, kao što je često ustajanje iz stolice ili idite do kioska.
Dakle, za novu studiju, naučnici su prikupili podatke o skoro svakom detetu rođenom u severnoj Finskoj pre nekoliko decenija. Kako su starili, istraživači su pratili njihove živote i zdravlje. Nakon što je dete iz grupe postala odrasla osoba, zamolili su 3.702 njih da nose uređaje za praćenje aktivnosti najmanje nedelju dana.
„Aktivni lenjivci” koji su činili skoro trećinu učesnika, dok su svakodnevno vežbali 30 minuta, sedeli su od 10 sati dnevno. Istraživači su takođe otkrili da imaju lošiju kontrolu šećera u krvi, veći procenat telesne masti i holesterola.
Zaključak istraživanja je da pored brzog vežbanja treba i često da se krećemo, čistimo, silazimo niz stepenice, idemo u šetnju. Ukratko, što manje ostajete mirni, to bolje. Otprilike 80 ili 90 dodatnih minuta lagane aktivnosti i svaki dodatni pokret je od koristi.
Takođe možete pokušati da radite više vežbi. U istoj studiji, oni koji su udvostručili vreme treninga na 60 minuta imali su bolji zdravstveni profil. Ali, naučnici nas jednostavno savetuju da „radimo šta možemo“. 10 ili 15 dodatnih minuta dnevne šetnje može napraviti razliku, čak i ako ne možete da odvojite sat vremena za vežbanje. Cilj je, dakle što manje sedeti.
