Šta vam pada na pamet kada čujete reč „skrob“ ili „skrobna hrana“?
Za većinu ljudi, to je verovatno prerađena hrana kao što su proizvodi od hleba, krekeri i kolačići. Ali postoji i mnogo neprerađenih namirnica bogatih skrobom, kao što su pirinač, kukuruz, kinoa i krompir.
Iako je istina da i kolačići i kinoa sadrže skrob, oni ne utiču na telo na isti način. Ako mislite da se skrob zasniva samo na prerađenim žitaricama ili pomfritu, možda ćete biti iznenađeni kada saznate da je neka skrobna hrana među najzdravijim izborima koje možete uključiti u svoju ishranu. U stvari, određene vrste skroba nude zdravstvene prednosti koje se ne mogu postići bilo kojom drugom hranom, što skrob čini važnom komponentom uravnotežene ishrane.
Šta je skrob?
Skrob spada u grupu ugljenih hidrata. To je polisaharid i glavni oblik u kojem biljke skladište glukozu koju sintetišu. Nalazi se u mnoštvu namirnica, pre svega u krompiru, pirinču, žitaricama, brašnu, hlebu i testenini, mahunarkama, ali i u skrobnom povrću.
Zašto je skrobna hrana važna?
Postoji nekoliko razloga zašto je skrobna hrana vitalna kao deo uravnotežene ishrane:
Energija
Skrobna hrana je pogodan izvor energije zbog visokog sadržaja ugljenih hidrata. Kada telo osobe vari skrob, on se razlaže na molekule glukoze. Ova glukoza ulazi u krvotok i pokreće skoro svaku ćeliju u telu, uključujući organe, mišiće i mozak. Telo može odmah da iskoristi ovu glukozu ili da je uskladišti u jetri za kasniju upotrebu. Posebno je važan za funkciju mozga, koji zahteva puno glukoze.
Vlakna
Mnoga skrobna hrana, kao što su cela zrna, voće i pasulj, bogata je vlaknima. Vlakna su vrsta ugljenih hidrata sa jedinstvenom molekularnom strukturom. Pošto su molekuli glukoze čvrsto povezani, tanko crevo je ne razlaže lako, što znači da prolazi kroz probavni sistem. Vlakna pomažu u kretanju otpada kroz probavni sistem. Dijeta bogata vlaknima takođe može smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Slične teme
Sitost
Određene namirnice čine da se osećamo sitim nakon što ih pojedemo. Istraživanja pokazuju da hrana koja sadrži biljna vlakna povećava osećaj sitosti. One takođe nude druge zdravstvene prednosti, uključujući poboljšanje osetljivosti tela na insulin i smanjenje skladištenja masti. Neke namirnice koje sadrže skrob su takođe visoko rangirane na Indeksu sitosti hrane, listi koju su razvili istraživači 1995. godine.
Hranljiva skrobna hrana
Hranljiva ishrana adekvatno hrani telo i obezbeđuje ravnotežu hranljivih materija. Skrobna hrana, koja obezbeđuje energiju, vlakna i vitamine, kritičan je deo celokupne ishrane osobe. Preporučena dnevna vrednost za ukupne ugljene hidrate je 275 g dnevno za svaku osobu. Međutim, ova količina značajno varira u zavisnosti od visine, težine, ukupnog dnevnog unosa kalorija, nivoa aktivnosti itd. Namirnice bogate skrobom koje biste trebali uključiti u svoju ishranu su:
Mahunarke
Mahunarke su pristupačan, jeftin izvor proteina, vlakana i složenih ugljenih hidrata. Indikativno, pružaju 2-3 puta više proteina od pirinča i pšenice.
Hrana od celog zrna
Hrana od celog zrna obezbeđuje veću količinu vlakana od prerađene skrobne hrane.
Povrće
Povrće je kalorijski najniži i najhranljiviji način da uključite skrob u svoju ishranu. Krompir, grašak i kukuruz su vaše najklasičnije opcije.
Na šta treba paziti
Za većinu ljudi, uravnotežena ishrana uključuje hranu bogatu skrobom. Međutim, za ljude sa određenim zdravstvenim stanjem, previše unosa skroba može biti štetno. Na primer, oni koji pate od dijabetesa treba da budu pažljiviji u pogledu unosa hrane bogate skrobom. To ne znači da treba izbegavati skrobnu hranu, već moraju da budu veoma oprezni u pogledu toga šta konzumiraju. Udruženje za dijabetes kaže da ljudi sa dijabetesom tipa 1 mogu imati koristi od brojanja ugljenih hidrata dok osobe sa dijabetesom tipa 2 treba da pokušaju da ga ravnomerno rasporede konzumirajući ugljene hidrate tokom dana i da izbegavaju prerađenu hranu.
