Seme bundeve je jedno od najcenjenijih među svim vrstama semenki. Upoznajte njihova predivna svojstva.
Od svih semenki, semenke bundeve jedan su od najdragocenijih darova prirode. Velika količina vitamina i minerala čini ih pravom bombom za zdravlje.
U 100 grama semenki bundeve postoji čak 550 mg magnezijuma (otprilike 150% dnevne potrebe). Mnogo je toga i u semenkama i u tankom belom filmu koji ih okružuje iznutra. Magnezijum sadržan u semenkama bundeve savršeno deluje na nervni sistem. Kada nedostaje (magnezijum), može se pojaviti depresija, anksioznost, glavobolja i migrene. Tako da su savršene za poboljšanje vašeg raspoloženja.
U semenkama bundeve takođe nalazimo velike količine vitamina E koji ima važnu antioksidacijsku ulogu u organizmu. Učestvuje u snabdevanju hranjivim materijama. Pored toga, jača zidove krvnih sudova i štiti crvena krvna zrnca. Semenke bundeve takođe su odličan izvor kalijuma, bez kojeg nervni sistem ne bi mogao da funkcioniše. Vitamin A sadržan u semenkama bundeve ima pozitivan uticaj na rast kostiju i zuba. Uz to, održava dobro stanje kože, kose i noktiju i uključuje u proces uočavanja i razlikovanja boja. Sadržaj cinka u semenkama bundeve je zapažen - oni su jedan od najbogatijih izvora ovog elementa. Cink blagotvorno deluje na kožu - ojačava, oosvetljuje i zaglađuje, ubrzava zarastanje rana. Cink je takođe čuvar našeg imuniteta i jedan od najvažnijih elemenata koji utiče na plodnost muškaraca. Doprinosi boljem radu prostate i stvaranju testosterona.
30-40 odsto semenki bundeve sastoji se od ulja bogatog fitosterolima i nezasićenih masnih kiselina, koje ne samo da mogu da spreče upalu, već i povećanje prostate. Fitosteroli su supstance koje smanjuju nivo „lošeg“ LDL holesterola u serumu krvi i na taj način sprečavaju razvoj aterosklerotskih promena u krvnim sudovima. Takođe, nezasićene masne kiseline sprečavaju nakupljanje naslaga holesterola u tkivima, a samim tim - aterosklerozu. Semenke bundeve su bogate i vitaminom B3, odnosno niacinom, neophodnim za pravilno funkcionisanje nervnog sistema - 100 g zadovoljava 30% dnevne potrebe. Semenke bundeve imaju diuretski efekat - poboljšavaju stanje i rad bubrega i bešike, u velikoj meri podržavaju lečenje bolesti sistema i deluju preventivno.
Kaša od bundeve i semenke mogu imati određeni efekat na smanjenje rizika od raka pluća. To se dešava zbog bogatih naslaga karotenoida i inhibitora proteaze, koji su moćni antioksidanti. Studije su pokazale da je među teškim pušačima koji jedu veliku količinu bundeve rizik od raka pluća gotovo dvostruko manji nego kod pušača koji ne konzumiraju ovo povrće. Semenke bundeve prilično su kalorične - 100 g sušenih semenki daje 559 kcal i gotovo 50 g masti. Stoga ih treba konzumirati u umerenim količinama, posebno tokom ishrane za mršavljenje. Optimalna dnevna porcija jestivih semenki bundeve je 30 g.
Ulje isceđeno iz semenki bundeve jedno je od najukusnijih i najcenjenijih biljnih masti. Pomaže kod poremećaja jetre i kardiovaskularnog sistema.
Bundeva se u tradicionalnoj medicini preporučuje za ublažavanje tegoba povezanih sa nekim hroničnim bolestima koje izazivaju dijabetes. Ovde su takođe značajna vlakna koja se nalaze u semenkama bundeve i lignanima koji imaju odlična anti-radikalna i protivupalna dejstva. Semenke bundeve najbolje je jesti sirove, ali možete ih i pržiti. Naučnici su, međutim, dokazali da pečenje duže od 20 minuta izaziva štetne promene masnih kiselina. Zato kratko pržite semenke (otprilike 10-15 minuta) u pećnici koja je zagrejana prethodno na 100 C.
M.L.
