U ‘’Maloj školi fiziologije - Program hrono ishrane za početnike’’, dr. Ana Gifing objašnjava šta se dešava ukoliko preskočimo unos hrane ujutru...
Doručak – najvažniji obrok!
Ujutru kada je nivo kortizola veliki a u krvi postoji blaga hipoglikemija, iako možda ne osećamo glad , naš želudac i ceo digestivni sistem se spremaju da prime hranu, pa počinju sa predodređenim izlučivanjem određenih supstanci koje treba da pomognu u varenju. Pored toga aktiviraju se brojni hormonsko-enzimski mehanizmi koji služe u stvaranju neophodne energije za rad srca, mišića i mozga (i svih unutrašnjih organa). Ukoliko tada preskočimo da unesemo hranljive materije ili još gore ako popijemo kafu sa šećerom ili veštačkim zaslađivačem (što je još gore), mi bukvalno zaključavamo vrata našim masnim ćelijama i one započinju intezivan proces zaštite svojih postojećih rezervi neophodne energije za rad organa.
Zbog čega se to dešava?
U prastara vremena, kada čovek nije jeo svaki dan (a još manje tri puta na dan), jedini način da preživi, bila je jedna prirodna karakteristika masnih ćelija : izazivanje automatskog zaustavljanja aktivnosti svih enzima koji razgrađuju masne rezerve u njima. Kada nije bilo redovnog unosa hrane, odnosno mesa, aktivni bi postajali samo sintetišući enzimi, to jest materije u organizmu koje su bile sposobne da i od najmanje bobice ili voćke koja bi se pojela, naprave neophodne energetske zalihe, odnosno mast. Na taj način priroda se postarala da ušteda energije za rad srca, mozga, jetre i svih ostalih organa bude izuzetno velika i tako je omogućen život u svim zadatim uslovima.
Ništa se u telu čoveka nije izmenilo ni sad, kad ljudi u sredinama gde ishrana nije problem, ne unesu hranu u zadatom biološkom ritmu, telo to prepoznaje kao pretnju i odmah započinje brojne mehanizme odbrane u cilju uštede energije. Znači, nakon jednog preskočenog obroka, sve što pojedemo kasnije (pa makar to bio i list salate, kifla ili jabuka), višestruko se iskoristi, a ostatak sačuva i uskladišti, bazalni metabolizam uspori, jer je sve to deo prirodnog nagona za preživljavanje ljudi. Ovo se odnosi i na dugotrajne navike koje čovek ima, a na žalost, medicina ima brojne dokaze da ovi drevni principi i dalje funkcionišu, jer nikako ne smemo da zaboravimo da danas u svetu ima više od 815 miliona ljudi koji pate od gladi, nasuprot milijardu (po nekim istraživanjima i milijardu i po) onih koji su manje ili više gojazni.
Izvor: Mala škola fiziologije- Program hrono ishrane za početnike, dr Ana Gifing
photo source: shutterstock
