Veliki broj roditelja konstantno vodi bitku sa decom koja ih uopšte ne slušaju.
Štaviše čini se da do deteta ni najmanje ne dopire roditeljski glas niti poruka, dok je zaokupljeno gledanjem u svoj telefon ili tablet. Takođe, poprilično je frustrirajuće kada sa detetom pokušavate da pričate, a ono vas jednostavno prekine u pola reči i okrene temu u sasvim drugom pravcu kao da vi pre toga niste ništa rekli. I svakako “najteža kategorija” su tinejdžeri, koji jednostavno izađu iz prostorije u momentu kada im se roditelji obrate.
Slične teme
Ako ste se prepoznali u ovoj priči, nema sumnje u to da ste pokušali na sve moguće načine da doprete do svoje dece. Vikali ste možda do te mere na njih da vas je i grlo zabolelo, ali uzalud, jer ništa se bitnije nije promenilo.
RAZMISLITE O TOME NA KOJI NAČIN KOMUNICIRATE SA DECOM
Agresivna komunikacija je karakteristična po tome što roditelj mnogo viče, koristi napadne reči, pa čak i omalovažava dete. Ton je takođe od velike važnosti jer čak i ako roditelj koristi lepe reči, deca primete ton koji je pasivno-agresivan.
Pasivna komunikacija je karakteristična po tome što roditelj po prirodi ne voli sukobe i pokušava da do njih ne dođe čak ni kada je razgovor sa detetom u pitanju. On nastoji da ne naljuti dete i uvek pri razgovoru koristi blage reči i tonove.
Asertivna komunikacija je karakteristična po tome što su roditelji dosledni, jasni u komunikaciji, pozitivni i smireni dok razgovaraju sa decom. Ovo je komunikacijska veština ka kojoj bi svi roditelji trebalo da teže.
MODELIRAJTE PONAŠANJE KOJE ŽELITE DA VIDITE KOD SVOG DETETA
Ako želite da dete sa vama ljubazno razgovara, morate mu dati primer toga. Ovo je posebno važno za decu u dobi od 12 godina, koja će vam se neretko obratiti rečima “mama daj mi sok”. Iako ćete biti u iskušenju da držite sok u vazduhu i zahtevate da vam se obrati lepim rečima, poželjno je da se držite dalje od kontrole nad dečijim postupcima. Umesto toga recite nešto poput “sećaš se da treba da pitaš da li nešto možeš da dobiješ, a ne da zahtevaš...”
EMPATIJA IGRA VELIKU ULOGU U KOMUNIKACIJI
Često čujemo kako deca znaju da privuku pažnju roditelja bez obzira na sve, čak i ako je u pitanju negativna. Ali, ako malo bolje razmislite zašto bi deca želela negativnu pažnju? Da li zaista deca žele da vi vičete na njih i da se pritom osećaju uplašeno i nesigurno, samo da bi imala vašu pažnju? Potrebno je da zagrebete malo tu površinu. Morate da razumete da deca pokušavaju da komuniciraju sa vama uz pomoć svog ponašanja. U jednom trenutku, vi morate da budete oni koji će ćutati i slušati, sve ono što oni imaju da kažu. Morate detetu dati priliku da kaže šta mu je u glavi. Morate pokazati empatiju, i bez osuđivanja saslušati svoje dete, da bi ono moglo da čuje vas. Aktivno slušanje je vaš ključ za uspešnu komunikaciju sa decom.
Ž.J.
