Deca i tinejdžeri često koriste slušalice da slušaju muziku, dok gledaju video zapise ili razgovaraju sa svojim prijateljima. Ali, da li su slušalice loše za zdravlje vašeg deteta?
Studija američkih centara za kontrolu i prevenciju bolesti naglašava da postoji poseban rizik. Istraživači su otkrili da je 1 od 6 do 8 učenika osnovnih i srednjih škola (12-19 godina) imao merljiv gubitak sluha, verovatno zbog prekomerne izloženosti buci.
U isto vreme, kako je proizašlo iz povezane ankete Dečje bolnice u Mičigenu u SAD, 2 od 3 roditelja navode da njihovo dete uzrasta 5-12 godina koristi lične audio uređaje. Među roditeljima koji su izjavili da njihova deca koriste slušalice, polovina je rekla da njihova deca provode najmanje sat vremena dnevno koristeći ih, dok je 1 od 6 rekao da tipičan dan za njihovo dete uključuje najmanje 2 sata korišćenja.
Deca će najverovatnije koristiti ove uređaje kod kuće, u školi i u kolima, dok manje od 10% roditelja kaže da ih deca koriste u autobusu, napolju ili u krevetu. Polovina roditelja navodi da slušalice pomažu njihovom detetu da se zabavi.
Prema istraživanju, više roditelja 9-12-godišnjaka nego 5-8-godišnjaka je prijavilo da njihovo dete koristi slušalice, dok je verovatnoća da će svakodnevna upotreba biti veća u starijoj starosnoj grupi.
Međutim, produženo ili ekstremno izlaganje visokim nivoima buke, ističu stručnjaci, može dovesti do dugotrajnih zdravstvenih problema, uključujući gubitak sluha ili tinitus. Takođe, izloženost buci može uticati na dečiji san, učenje, jezik, nivo stresa, pa čak i krvni pritisak.
Koja je bezbedna upotreba slušalica od strane dece?
Opšte pravilo je da deca treba da čuju šta govorite kada koriste slušalice. Ako vas ne čuju, zvuk je preglasan. Još jedno dobro pravilo je da audio plejere treba uključiti samo do oko 60% maksimalne jačine zvuka. Zato pokušajte da kontrolišite da vaše dete ne preteruje i obavezno napravi pauzu nakon sat vremena korišćenja slušalica. Naravno, važno je dati dobar primer detetu, pa se pobrinite da i vi bezbedno koristite slušalice.
Da li postoje neke posebne karakteristike koje treba da tražimo kada kupujemo slušalice?
Lepa karakteristika su opcije za poništavanje buke. Sa opcijama za poništavanje buke, deca ne moraju toliko da pojačavaju zvuk da bi smanjila spoljašnju buku. Dobro pristajanje slušalica je takođe važno kako bi se sprečilo „curenje“ zvuka i smanjila potreba za pojačavanjem jačine zvuka.
Šta je sa slušalicama ili drugim proizvodima sa oznakom „Bezbedno za decu“?
Ovo može izgledati privlačno, ali hajde da vidimo šta to zapravo znači. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje deci da koriste audio uređaje jačine ne veće od 75 decibela ne više od 40 sati nedeljno.
Da li treba da budemo zabrinuti zbog uobičajene buke u životnoj sredini?
Za uređaje koji prave buku u kući, roditelji mogu da utišaju zvuk na TV-u, računaru ili radiju ili da ih isključe kada se ne koriste.
Neka deca mogu biti izuzetno osetljiva na buku. Na primer, neka deca sa autizmom, poremećajima senzorne obrade ili poremećajem pažnje/hiperaktivnosti (ADHD) mogu biti uznemirena zvucima koji inače ne smetaju drugoj deci. Slušalice za poništavanje buke, čepovi za uši za zaštitu sluha ili mašine za beli šum mogu biti od pomoći ovoj deci.
Šta je sa koncertima i drugim događajima?
Mnogi roditelji su upoznati sa privremenim oštećenjima od izlaganja buci, kao što je zujanje u ušima dan ili više nakon koncerta. Ovo se takođe može desiti nakon gledanja sportske utakmice ili ponekad čak i nakon zabave. Čepići za uši mogu pomoći u zaštiti sluha dece u ovim bučnim okruženjima. Održavanje udaljenosti od zvučnika takođe može smanjiti nivo buke. Ako dete zbog buke oseća i zujanje ili bol u uhu, to je znak da je ušima potrebna pauza.
