Malo je za reći da je komunikacija sa dečakom koji je u tinejdžerskom dobu teška.
Prava reč bi možda bila neizvodljiva. Ona deluje kao ceđenje vode iz kamena, a poslednja stvar koji biste kao savestan roditelj želeli da uradite je da svog sina odgurnete još dalje od sebe zbog nekoliko pogrešnih reči. Nije tajna da su dečaci ove dobi povučeni, zbunjeni i u potrazi za svojim mestom pod Suncem. Najveći broj njih se oseća anksiozno 24/7 i bez roditelja koji im dišu za vratom.
Nažalost ne postoji tačno utvrđena šema koja vam može pomoći da sa svojim tinejdžerom ostvarite stabilnu vezu i dođete do neke vrste razumevanja. Pravi problem je u tome što je svaki od njih priča za sebe i zahteva drugačiji pristup. Ali, prema rečima psihologa dok težite ka svojoj misiji, važno je da izbegavate 3 vrlo toksične fraze.
Slične teme
„Samo misli pozitivno“
Kada negativan stav pokuca na vrata vašeg tinejdžera i kada ga on pusti u svoj život, poželećete da uklonite to loše raspoloženje rečima poput „samo misli pozitivno“. Međutim, ovim postupkom šaljete svom dečaku poruku da su samo pozitivna osećanja prikladna i prihvatljiva. Potpuno je nepotrebno isticati da je nerealno očekivati da će neko biti srećan i zadovoljan sve vreme. Pa zašto taj teret stavljati na leđa svom detetu? Ono s čim se tinejdžeri najviše bore je to da shvate da je u redu da se osećaju i tužno i srećno i razočarano. Najviše tinejdžera se okreće bolestima zavisnosti jer ne može da podneste uznemirenost, odnosno jer ima potrebu za tim da pobegne od nje i bude srećan.
„Ponašaj se kao muškarac“
Ova izjava je pogrešna na koliko mnogo načina i zaista je ne bi trebalo upućivati tinejdžeru koji čak ni ne zna značenje tih reči. Za početak, ona implicira da postoji samo jedno osećanje koje bi muškarac trebalo da gaji, a to je da je otporan na sve udarce. To bi značilo da poručujete detetu koje se još ne snalazi u svojoj koži da „prestane da kuka“ i „ponaša se kao devojčica“ smatrajući da je već dovoljno zreo da se ponaša kao muškarac, što nije istina. Ovom izjavom mu ne činite uslugu, već poništavate njegova osećanja i potkopavate sposobnost svog deteta da izrazi svoju ranjivost. Dečak do kog dođu ovakve poruke, nikad neće prići svojim roditeljima sa problemom koji ga muči, već će patiti u tišini.
„Previše si mlad da bi bio…“
Zabrinutost za bezbednost deteta je ona koja može učiniti da izjavite nešto poput „suviše si mlad da bi išao na taj koncert“ ili „previše si mlad da bi ostao u gradu do kasno“. Međutim, iako to donekle jeste tačno i imate apsolutno pravo na to da brinete o tome gde vaše dete ide i koliko se tamo zadržava, poželjno je da pažljivije birate reči kojima mu objašnjavate zašto nešto zabranjujete. Ne želite da mu pošaljete poruku da smatrate da ne zna da brine o sebi i da neće doneti ispravne odluke. Na kraju krajeva vaš cilj je da on njega stvorite osobu koja će biti sposobna za donošenje dobrih odluka. Umesto ove izjave objasnite šta je to što vas zapravo zabrinjava.
Ž.J.
