Kada treba posetiti psihologa?

Zašto odlazak kod psihologa uopšte nije ekstremna mera, već normalna pojava u našem životu?

U KOJIM SLUČAJIMA JE VREDNO OBRATITI SE PSIHOLOGU?

Mnogi ljudi i dalje veruju da je odlazak kod psihologa ekstremna mera, kojoj treba pribegavati samo u izuzetnim slučajevima, kada „više nije moguće ovako živeti“. I u tome greše, jer dok sve okolo postane apsolutno nepodnošljivo, nijedan psiholog više neće moći da reši problem, a moraćete i da se obrate psihoterapeutu, i ništa se neće završiti razgovorima - oni će morati da vam prepišu lekove.

Da bismo sprečili ekstremne slučajeve, kada možemo čak i govoriti o psihosomatskim bolestima, vredi se obratiti psihologu.

Ako osoba odjednom prestane da oseća ukus života, da uživa u dobrim događajima i živi „kao u filmu“, poput spoljnog posmatrača, iz navike, to je siguran znak da nešto nije u redu. Ovo se ne može pripisati samo lošem raspoloženju, a psiholog može pomoći u sprečavanju da se apatija pretvori u pravu depresiju.

DA LI JE DOBAR PRIJATELJ ZAMENA ZA ISKUSNOG STRUČNJAKA?

Takođe, nemojte pogrešiti u vezi sa činjenicom da su odani prijatelji pouzdana alternativa psihologu. Naravno, važno je prisustvo ljudi sa kojima u poverenju možete komunicirati i „otvoriti dušu“, a to doprinosi izgradnji unutrašnjeg dijaloga u čoveku, ali ne zaboravite da ni najbliži sagovornik nije profesionalac, a takođe može da greši i daje pogrešne savete. A s obzirom na činjenicu da ljudi često nisu navikli da govore neprijatnu istinu u lice (iz različitih uverenja, na primer, ne žele da vas uvrede), ova činjenica postaje očigledna. Dobar i kompetentan psiholog neće samo sagledati situaciju iz novog ugla, već će, zbog sopstvene profesionalnosti i statusa, steći neophodan autoritet u vašim očima.

ZAŠTO SE NE TREBA PLAŠITI ODLASKA  SPECIJALISTI?

Zapravo, ovde je sve jednostavno: ljudi se podvrgavaju lekarskim pregledima s određenom učestalošću, koja, po pravilu, ne izaziva paniku ni kod koga, pa stoga neće biti suvišno proveriti vaše psihološko stanje ako imate bilo kakvih sumnji u vezi s tim. Nije potrebno tražiti najskupljeg stručnjaka u gradu: svaki kvalifikovani specijalista moći će da sazna da li je razlog te apatije zbog nedostatka vitamina ili iza toga stoje unutrašnji problemi. Dakle, trebalo bi da se plašite odlaska kod psihologa u istoj meri kao što bi trebalo da se plašite posete bilo kom drugom lekaru.

KAKO NAĆI „SVOG“ PSIHOLOGA?

Kad smo već kod lekara: zbog stare navike ljudi često misle da je na pregledu kod lekara sasvim normalno osećati nelagodu u komunikaciji. Takav stav je sam po sebi pogrešan i definitivno je nemoguće otići na konsultaciju sa psihologom sa takvim uverenjima. Zato što je uspostavljanje tona poverenja od najveće važnosti. Osoba treba da oseti da specijalista ne samo da pažljivo sluša, već to i čini sa iskrenom naklonošću. Samo u ovom slučaju posete psihologu neće se pretvoriti u mučenje i imaće željeni rezultat. Ako su, tokom komunikacije, nelagodnost i „stezanje“ glavne emocije, izbegavajte dalje sesije sa izabranim psihologom: ionako neće biti koristi.

ŠTA SE DOGAĐA NA PRVOJ TERAPIJI I ŠTA OČEKIVATI U BUDUĆNOSTI?

Kada idete kod psihologa na prvi sastanak, preporučljivo je da se temeljno pripremite i razmislite sa kojim problemima želite da se nosite uz njegovu pomoć. Napravite spisak onoga što biste želeli da promenite u svom psihološkom stanju, i pokušajte da napišete (da, zapišite) neku vrstu uvodnog govora u kome biste govorili o sebi i svojim trenutnim životnim poteškoćama, što vas je navelo da posetite specijaliste. Takođe, budite spremni da tokom prve sesije nećete odmah „pričati“, a ako se to dogodi, onda, najverovatnije, sesija neće biti potpuna bez suza. Ovoga se uopšte ne treba stideti. Ako je između vas i psihologa uspostavljen kontakt, onda nastavite posete u ritmu kojim vam odgovara, samo vi znate koliko vam je vremena potrebno da postanete svesni razgovora. I, naravno, pripremite se da ćete nakon par poseta dobiti pravi domaći zadatak, sa kojim ćete morati da se nosite iskreno i odgovorno.