Srčani problemi nisu rezervisani samo za starije ljude, višak kilograma nije jedini faktor rizika, a aritmija ne mora uvek da se najavi lupanjem srca. Evo šta bi trebalo da znamo, bez panike i nepotrebnog guglanja simptoma u tri ujutru.
Kada pomislimo na zdravlje srca, često zamišljamo nekoga ko ima visok pritisak, ne odvaja se od lekara i odavno je izbacio omiljene grickalice iz kuće. Ako smo mladi, vitki i možemo da se popnemo uz stepenice bez pauze, lako pomislimo da smo bezbedni.
Ali srce ne čita naše pretpostavke, niti proverava broj na vagi pre nego što odluči da mu je potrebna pažnja.
Dobra vest je da ne treba živeti u strahu od svake promene pulsa. Dovoljno je da znamo šta je mit, šta je stvarni rizik i kada ne treba odlagati odlazak kod lekara.
1. Mit: Srčani udar ćete sigurno prepoznati
Filmovi su nas naučili da srčani udar izgleda dramatično: osoba se hvata za grudi, pada i svi oko nje odmah znaju šta se događa. U stvarnosti, simptomi ne moraju uvek da budu tako očigledni.
Bol ili pritisak u grudima najčešći su znakovi, ali mogu se javiti i otežano disanje, hladan znoj, mučnina, neuobičajen umor ili bol koji se širi u ruku, leđa i vilicu. Kod žena se, uz nelagodnost u grudima, mogu javiti i manje tipični simptomi, pa problem nije uvek lako prepoznati.
Ponekad tegobe mogu podsećati na loše varenje ili napad panike. Zato nije dobra ideja da sami postavljamo dijagnozu uz pomoć interneta i zaključimo da je sve u redu samo zato što simptom nije onakav kakav smo očekivali.
Ako se pojave iznenadan pritisak ili bol u grudima, otežano disanje, hladan znoj ili drugi mogući znaci srčanog udara, odmah pozovite hitnu pomoć. Nemojte čekati da tegobe postanu jače niti sami voziti do bolnice.
2. Mit: Mladi i mršavi ljudi ne moraju da brinu o srcu
Voleli bismo da je dovoljno da nam farmerke i dalje odgovaraju i da možemo da pojedemo picu bez griže savesti, pa da srce automatski dobije potvrdu da je sve u redu. Nažalost, nije baš tako.
Kardiovaskularne bolesti mogu se javiti i kod mlađih osoba, kao i kod ljudi koji imaju normalnu telesnu težinu. Na rizik utiču i nasledni faktori, krvni pritisak, holesterol, šećer u krvi, pušenje i fizička aktivnost.
Važna je i masnoća koja se nakuplja duboko u predelu stomaka, oko unutrašnjih organa. Njena prekomerna količina povezana je sa većim rizikom od metaboličkih i kardiovaskularnih problema, čak i kada osoba na prvi pogled deluje vitko.
Dakle, vaga nije jedini sudija našeg zdravlja. Mnogo više možemo da saznamo iz osnovnih preventivnih pregleda, merenja pritiska i provere holesterola i šećera u krvi.
Ne morate zbog toga da postanete osoba koja meri svaki zalogaj i živi u sportskoj opremi. Redovno kretanje, uravnotežena ishrana i povremena kontrola kod lekara sasvim su dobar početak.
3. Mit: Ako imate aritmiju, odmah ćete je osetiti
Lupanje srca, ubrzan puls, vrtoglavica i umor mogu biti simptomi poremećaja srčanog ritma. Ali postoji jedna važna začkoljica: neke aritmije, uključujući atrijalnu fibrilaciju, mogu proći i bez primetnih simptoma.
Atrijalna fibrilacija je poremećaj kod kojeg srce radi nepravilno, a ponekad i ubrzano. Simptomi mogu da se pojave, nestanu i ponovo vrate, pa nije neobično da se osoba na pregledu oseća sasvim dobro.
Zbog toga običan EKG ne mora uvek da registruje problem ako se aritmija ne javlja baš u trenutku snimanja. Lekar tada može preporučiti Holter EKG ili drugu vrstu dužeg praćenja srčanog ritma.
Ako vam se često javlja nepravilan puls, neobjašnjiv umor, vrtoglavica ili otežano disanje, razgovarajte sa lekarom, čak i ako tegobe same prođu.
Zašto je to važno? Zato što nelečena atrijalna fibrilacija može povećati rizik od moždanog udara i drugih komplikacija, ali postoje načini da se stanje prati i leči.
Zaključak? Ne treba da osluškujemo svaki otkucaj srca kao da čekamo dramatičan obrt u finalu serije, ali ne treba ni da ignorišemo uporne ili neuobičajene simptome.
Srce ne traži da živimo savršeno, već da ga ne uzimamo zdravo za gotovo. Malo više kretanja, nekoliko preventivnih kontrola i manje oslanjanja na mitove mogu da budu mnogo korisniji od još jednog sata provedenog u pretraživanju simptoma.
