Pitajte bilo koga, studenta koji priprema ispit ili zaposlenog biznismena i reći će vam da muzika zaista menja raspoloženje. Naravno, verovatno ste to osetili i sami.
Ali, osim osnaživanja emocija, postoje li naučno dokazane koristi od muzike? Da li ima trajnog uticaja na način na koji mislite, osećate i čak učite? Pogledajte šta istraživanje kaže o ovim pitanjima.
Muzika smanjuje stres u visokorizičnim profesijama
Da li ste istaknuti biznismen ili doktorka koji radi previše naporno? Počnite slušati muziku.
Studija je razmotrila efekte muzike na medicinske sestre na dužnosti. Studija je obuhvatila 50 medicinskih sestara koje su bile podeljene u dve grupe. Prva grupa je slušala opuštajuću muziku 30 minuta, a druga grupa sedela na udobnoj stolici bez muzike 30 minuta.
Posle pola sata, obe grupe su testirane na stresne signale. Sestre koji su slušale muziku pokazale su niži nivo kortizola, sporiji srčani ritam i neznatno sniženi krvni pritisak. Efekat je bio privremen, ali dokazuje uverenje da muzika smanjuje stres. Zapravo, ovo je samo jedna od brojnih studija koje su dokazale ovu tvrdnju.
Muzika vas može učiniti pametnijim, bar privremeno
Kada učite, verovatno slušate muziku. Možda ste primetili da to poboljšava vašu koncentraciju, posebno ako vam je potrebno da rešite neki problem. Zapravo, ova činjenica je tačna, a fenomen je poznat kao Mocartov efekat.
Godine 1993. istraživači sa Univerziteta u Viskonsinu testirali su 36 studenata sa tri različita zadatka. Zadaci su bili povezani sa sećanjem i sposobnošću da rešavaju apstraktne probleme, sa čime bi se sreli u matematici. Pre svakog zadatka, učenici su slušali različitu muziku – Mocarta i opuštajući zvuk prirode.
Prilikom pregleda rezultata, istraživači su otkrili da su studenti pokazali mnogo bolje rezultate nakon slušanja Mocartovih radova. Njihov učinak se u proseku poboljšao za 7%.
Performanse učenika nisu poboljšane nakon slušanja prirodnih zvukova. Naučnici su zaključili da Mocartov rad, ili bilo koji kompleksni rad klasične muzike, stimuliše mozak i poboljšava koncentraciju. Iako je ovaj efekat bio privremeni i trajao samo 10-15 minuta, to je sasvim dovoljno za zaključak da vas muzika stvarno čini pametnijim.
Muzička terapija može smanjiti simptome oštećenja mozga
Studije su pokazale da muzička terapija može smanjiti ili čak potpuno eliminisati simptome ozbiljnih medicinskih poremećaja kao što je Alchajmerova bolest. U istraživanju sprovedenom na Islandu, 38 pacijenata sa naprednom fazom Alchajmera podeljeno je u dve grupe. Jedna grupa bila je primorana da prisustvuje muzičkoj terapiji 6 nedelja. Tokom i nakon 6-nedeljnog perioda, pacijenti su testirani sa testom koji je imao za cilj određivanje Alchajmerovih simptoma kao što su agresija, paranoja, anksioznost, halucinacije i slično. Istraživanje je pokazalo da su pacijenti koji su podlegli muzičkoj terapiji smanjili simptome. Na primer, paranoja je smanjena za skoro 50% i anksioznost za 30%.
I ovo nije jedino istraživanje koje potvrđuje vezu između muzičke terapije i zdravlja mozga. Druga studija pokazala je da muzička terapija može poboljšati raspoloženje i društvenu interakciju kod pacijenata sa teškim povredama mozga.
U ovoj studiji učestvovalo je 18 pacijenata koji su podeljeni na konvencionalne programe rehabilitacije i rehabilitacione programe sa muzičkom terapijom. Istraživanje je pokazalo da su bolesnici koji su bili tretirani muzičkom terapijom bolje raspoloženi, srećniji i korisniji sa članovima porodice. Takođe su bolje sarađivali u lečenju sa svojim negovateljima.
Muzika je zaista neverovatna. Poboljšava raspoloženje, ojačava emocije i tera vas da plešete. Takođe poboljšava mentalne performanse, smanjuje stres i čak smanjuje fizičke simptome nekih bolesti. Pa, sledeći put kada ste pod stresom, pustite svoju omiljenu pesmu i uživajte.
M.L.
