Nesanica se često pogrešno shvata kao potpuno odsustvo sna.
U stvarnosti, mnogo je podmuklija — i češće se javlja kao loš, isprekidan ili površan san koji ne odmara, već iscrpljuje. Mozak funkcioniše pod pritiskom, a telo šalje signale koji liče na stres, nervozu ili pad energije. Nesanica nije samo ono dramatično "nisam oka sklopila". Nesanica je i "spavala sam, ali sam se probudila još umornija". I "zaspalo bi se, ali mozak je rešio da priredi rejv".
U nastavku se nalaze najčešći znaci da kvalitet sna više ne ispunjava osnovnu funkciju — regeneraciju.
1. Nemogućnost donošenja čak i najjednostavnijih odluka
Planiranje obroka, organizacija dana ili odgovor na poruku mogu delovati neproporcionalno teški. Kada izvršna funkcija mozga počne da zakazuje, reč je o iscrpljenosti — a često i o hroničnom nedostatku sna.
2. Skrolujete bez trunke uživanja
Telefon u ruci, prst se kreće, ali duša — nula reakcija. Ni zadovoljstvo, ni krivica, ni smešak na TikToku. To nije dosada, to je dopaminski haos. A nesanica? Prvi i glavni krivac.
3. Tikovi i mišićni trzaji koje se ignorišu
Ono cimanje oka? Trzanje butine? Ne, nije zato što si "malo napet". To je nervni sistem koji pokušava da restartuje bez uspeha — jer mu niko nije dao da se ugasi bar na osam sati.
4. Preosetljivost na ponašanje drugih
Bez kvalitetnog odmora, emocionalna percepcija se iskrivljuje. Neutralni izrazi lica deluju kao pretnja, a bezazlene rečenice se tumače kao kritika. Umoran mozak gubi sposobnost razumevanja nijansi.
5. Budite se sa suvim ustima i ukočenom vilicom
Ako jutra počinju kao da se vraćaš sa festivala u pustinji — sa ustima suvljim od Sahare i vilicom zategnutom kao opruga — to nije bio san. To je bio napor. Telo je spavalo, ali mozak je patrolirao kao vojska u pripravnosti.
6. Neobične žudnje za hranom bez gladi
Nesanica remeti hormonsku signalizaciju, pa mozak traži energiju u vidu brze hrane, šećera ili neobičnih kombinacija — ne iz potrebe, već kao očajnički pokušaj da se pokrene.
7. Stalno razmišljate o stvarima koje su vas ranile
Nesanica vuče misli na dark mode. Sve se vraća: odbijanja, nepravde, blamovi iz srednje škole. Ne zato što si odjednom melanholičan, već zato što umoran mozak pušta emocionalni replay na repeat. I dugme za skip – ne postoji.
Poruka za one koji ovo čitaju u 02:47h:
Ako ste se prepoznali u više od dve stavke — spavajte. Nesanica nije mod života, već tihi saboter. Nije stvar u "imam puno na umu", već u "imam premalo sna". I lek? Ne još jedan video na YouTube-u. San. Ili makar pokušaj.
Isključite telefon. Ugasite svetlo. I tišina. Spavajte.
