Dugovečnost je možda uglavnom stvar genetike, ali postoji i nekoliko stvari koje možemo da uradimo u svakodnevnom životu u pokušaju da dodamo nekoliko godina našim životima.
U stvari, možemo doživeti 100 godina (a zašto ne i više) ako kontrolišemo svoje navike dajući prioritet vežbanju, spavanju i upravljanju stresom. Istovremeno, naša ishrana igra posebno važnu ulogu u „poslu dugovečnosti“. Sve više istraživanja potvrđuje da je ishrana važan pokazatelj koliko će neko živeti i da li će razviti određene hronične bolesti koje skraćuju život.
Plave zone dugovečnosti
Najnoviji naučni podaci su pokazali da su Ikarija, uz Sardiniju, Loma Lindu u Meksiku, Nikoju u Kostariki i Okinavu u Japanu, regioni sveta sa najvećim procentom starijih ljudi, kao procentom stanovništva koje živi preko 90 godina. U ovim oblastima, zvanim Plave zone, njihovi stanovnici se odlikuju dobrom fizičkom aktivnošću, niskom stopom depresije i demencije i dobrim mentalnim zdravljem.
Nešto drugo što su svi imali zajedničko?
Pratili su specifičnu ishranu, u kojoj se čini da određena grupa namirnica ima vodeću ulogu.
Tajni sastojak za život do duboke starosti
Dodavanje ove jednostavne namirnice vašoj ishrani moglo bi vam pomoći da doživite 100 godina, tvrde najdugovečniji ljudi na svetu. Od najboljih namirnica za dugovečnost, polovina je pripadala porodici mahunarki: sočivo, soja, grašak, slanutak i crni pasulj.
Na poluostrvu Nikoja u Kostariki, na primer, dan bi mogao da počne toplom kukuruznom tortiljom ispunjenom slanim crnim pasuljem. Na ostrvu Sardinija, ručak bi mogao biti činija minestrone koja se kuva na pari, punjena pasuljem i leblebijom. Na japanskom ostrvu Okinava, večera može uključivati ukusan obrok sačinjen od zelenog pasulja, soje i klica munga.
Naučno istraživanje na ljudima starijim od 70 godina, iz tri različite kulture širom sveta, pokazalo je da na svake 2 kašike pasulja dnevno koje su učesnici konzumirali, smanjuju rizik od smrti za 8%.
Druga istraživanja su pokazala da mahunarke ne samo da obezbeđuju složene ugljene hidrate, proteine i elemente u tragovima koji su potrebni našem telu, već obezbeđuju i vlakna koja su potrebna našem mikrobiomu, jačajući naš imuni sistem. Ovo ima smisla, jer stanovnici Plave zone postižu svoju izuzetnu dugovečnost ne samo oslanjajući se na svoje gene, već i izbegavajući faktore koji povećavaju njihov rizik od gojaznosti, dijabetesa, srčanih bolesti, demencije i niza vrsta raka.
