Voda je neophodan sastojak za naše opšte zdravlje i blagostanje.
Iako je konzumiranje puno vode dobar način da osigurate da ste adekvatno hidrirani, postoji li još neki napitak koji bolje hidrira?
Adekvatna hidratacija je često glavni savet za sprečavanje mamurluka, glavobolje ili toplotnog udara. Konzumiranje dovoljno vode je od vitalnog značaja za zdravlje naših ćelija i organa, dok nam nudi i mnoge druge prednosti. Znamo da voda pomaže u regulisanju telesne temperature, sprečava infekcije, održava naše zglobove zdravim, a naučna istraživanja sugerišu da dobra hidratacija takođe može pomoći u dugovečnosti. Druge studije otkrivaju da dobro hidrirani ljudi imaju tendenciju da razviju manje hroničnih bolesti i da je manja verovatnoća da će pokazati znake uznapredovanog biološkog starenja. Takođe se pokazalo da dehidracija i neravnoteža elektrolita negativno utiču na plodnost.
Sve gore navedeno pokazuje da hidratacija zaista igra ogromnu ulogu u našem zdravlju i blagostanju. Međutim, ne radi se samo o tome koliko vode pijete.
Uloga vode i elektrolita
Pravilna hidratacija je više od pukog konzumiranja vode. Elektroliti su takođe važan deo diskusije. Kada se metali kao što su kalijum, magnezijum, natrijum i drugi rastvore, postaju elektroliti. Uloga koju imaju elektroliti je posebno važna jer pomažu telu da pravilno koristi vodu. U isto vreme, oni igraju važnu ulogu u hemijskim reakcijama i u balansiranju nivoa tečnosti u različitim ćelijama, tkivima i organima tela. Disbalans elektrolita se najverovatnije javlja u situacijama kao što je toplotni talas, kada se mnogo znojite, ali takođe može biti uzrokovan konzumiranjem previše vode.
Šta obezbeđuje bolju hidrataciju od vode?
Naravno, uvek možete popiti čašu vode za svoje zdravlje, ali prema studiji sa Univerziteta St. Andrevs iz Škotske, to nije „napitak“ koji najbolje hidrira. Istraživači su otkrili da dok voda pruža brzu hidrataciju, pića sa malo šećera, masti ili proteina čine još bolji posao u održavanju duže hidratacije. Razlog je taj kako naše telo reaguje na ova pića. Jedan faktor je količina određenog pića: što više pijete, brže se transportuje iz želuca do ostalih organa, putem krvotoka.
Mleko umesto vode
Drugi faktor koji utiče na to koliko će neki napitak hidrirati naše telo je njegov nutritivni sastav. Na primer, utvrđeno je da mleko još više hidrira od obične vode jer sadrži laktozu, proteine, masti i sastojke koji pomažu u održavanju duže hidratacije. Mleko takođe sadrži natrijum, koji deluje kao sunđer i zadržava vodu u telu što dovodi do manje proizvodnje urina.
Na šta treba paziti?
Pića sa koncentrovanim šećerom, kao što su voćni sokovi ili bezalkoholna pića, nisu nužno hidratantna. Oni mogu provesti malo više vremena u želucu, ali kada uđu u tanko crevo, visoka koncentracija šećera se razblaži tokom normalnog procesa koji se zove osmoza. Ovaj proces zapravo "povlači" vodu iz tela u tanko crevo da bi razblažio šećere što praktično znači da se vaše potrebe za hidratacijom povećavaju.
