Koliko šećera je zaista potrebno našem mozgu da bi pravilno funkcionisao tokom dana?
Da li je jedna zaprepašćena majka u pravu kada kaže kako je jedno minijaturno čokoladno jaje prava katastrofa za njenog mališana, s obzirom da u sebi sadrži čak 26 grama šećera? Da, dobro ste čuli, ova gramaža odgovara količini šećera koju možemo naći u čak pet kašičica šećera! Ali, zašto bi ovaj podatak trebao da nas čudi ako najnovija istraživanja kažu da odrasla osoba svakoga dana u proseku unese čak 22 kašike šećera!
Svaki put kada pojedemo nešto prepuno šećera naš mozak to odmah registruje. Sistem je jasan: više šećera znači više dopamina, a kako je ovaj hormon odgovoran za to da li se osećamo dobro ili ne onda ne treba da čudi što šećer deluje poput droge. I to u onom centru mozga koji nazivamo centrom za nagradjivanje gde konstantno odjekuje: daj! daj! Daj! Čime smo to zapravo nagrađeni, zapitaćete se? Pa upravo tim dobrim osećajem, kao što to uostalom “rade” i sve ostale psihoaktivne supstance, poput droge i nikotina. A gde je onda problem? Pa na primer upravo u tome što višak šećera, kada je mozak u pitanju, narušava naše kognitivne sposobnosti i samokontrolu.
Zadržimo se malo kod samokontrole. Naš mozak radi na glukozi, a to je, kao što već verovatno znate glavni šećer u krvi koji služi kao najvažniji izvor energije. Drugim rečima to je glavno gorivo našeg mozga koje napaja naše ćelije, uključujući tu i one moždane. Samim tim, kada je nivo glukoze u krvi nizak (hipoglikemija) mi ostajemo bez energije, nastaje moždana magla, postajemo dekocentrisani i zaboravni. Nasuprot tome, kada u sebe stalno ubacujemo šećer naše telo istovremeno proizvodi sve više insulina kako bi se sa njim izborilo i opet spustilo nivo šećera u krvi. Da li vam je sada jasan mehanizam ovog začaranog kruga? Samokontrolo zbogom!
Dalje, previše šećera uzrokuje i sve češću pojavu – insulinsku rezistenciju, koja nam ukazuje na to da imamo problema sa ovim tako važnim hormonom. Kada su njegove količine u organizmu niske to umnogome može uticati na naš proces pamćenja ali i učenja. Šećer stvara slobodne radikale u mozgu što se dalje prenosi na sposobnost naših nervnih ćelija da međusobno “komuniciraju”. Na taj način i mi sami možemo osetiti kao da slabije razumemo okolinu, te da nam treba više vremena da usvojimo stvari koje smo do tog momenta prilično dobro shvatali.
Česte promene raspoloženja su visoko na listi omiljenih stvari koje šećer radi ne bi li se poigrao sa našim mozgom. Ovo se dešava iz razloga što glukoza koristi naše rezerve vitamina B istovremeno blokirajući receptore hroma, što nas čini podložnijim depresiji i anksioznosti.
Ok, sada kada znamo šta sve šećer čini našem mozgu, vreme je da se zapitamo kako da ponovo preuzmemo kormilo u svoje ruke, bar kada je paluba našeg zdravlja u pitanju? Iako je odgovor “lako”, verujemo da se mnogima koji svakodnevno muku muče sa prejedanjem ipak neće dopasti, a još manje zazvučati lako. Rešenje glasi: jednostavno prestanite da konzumirate šećer. I ptice na grani već znaju da u poslasticama i slatkišima treba uživati umereno ali, zaboravite sada umereno i odreknite se prostih ugljenih hidrata na određeno vreme u svakom mogućem pogledu.
Dobra vest je da je, kada je šećer u pitanju, samo 10 dana dovoljno za detoksikaciju. Ali to znači da iz svoje ishrane morate izbaciti proste šećere, brašno, sve vrste zaslađivača, sokova, slatkih kofeinskih i energetskih napitaka, a prednost dati povrću u svim mogućim oblicima. Umesto ugljenih hidrata naviknite svoje telo da energiju crpi iz proteina i uživajte više u mesu, jajima, koštunjavom voću, semenkama.
Hoće li to pomoći vašem mozgu? O da! Ako ništa drugo, možete biti sigurni da vam ne treba onih 20 kašika šećera s početka naše priče kako biste se osećali zadovoljno, ispunjeno i pametno tokom 24 časa. Recite sebi da je krajnje vreme da prekinete tu lošu vezu sa šećerom koja od vas samo pravi zavisnika a ne osobu koja uživa u svakom novom danu, i povratite kontrolu nad svojim životom.
