Alternativni naslov ovog članka mogao bi biti „Koliko naporno naš mozak radi za našu sreću“, jer mora da obezbedi – pod bilo kojim okolnostima – ravnotežu četiri hormona da bismo se osećali dobro.
Osećate želju da pojedete nešto slatko ili nešto slano? Osetite kako vam krv juri u glavu ili entuzijazam za osobu nasuprot vama? Šta god da vam se dogodi na ovom nivou – nivou „želeti“ – zavisi od više od 50 hormona koje imamo koji šalju relevantne poruke našem mozgu.
Hormoni, hemijske supstance koje se proizvode u telu, kruže krvlju i imaju specifičan regulatorni efekat na aktivnost određenih ćelija ili naših organa. Oni učestvuju u procesu komunikacije između ćelija kako bi odgovorili na neke od svojih funkcija.
Kao i struja koja stiže do naših kućnih utičnica, napon nije uvek konstantan. Postoje, međutim, normalne fluktuacije (najindikativniji primer je menstrualni ciklus), kao i one koje dovode do nemogućnosti organa da reaguje na neku komandu (zbog prekomerne ili nedovoljne proizvodnje hormona). Zatim, potreban nam je zdravstveni radnik da uradi „podešavanje“.
U svakom slučaju, možemo reći da smo mi „rezultat“ ravnoteže između njih, a posebno naše raspoloženje.
4 hormona koji odlučujuće utiču na naše raspoloženje:
Da biste se osećali dobro, potrebna je pravilna kontrola četiri ključna hormona: dopamina, serotonina, oksitocina i endorfina. Hajde da vidimo šta oni rade.
– Endorfini
Oni su peptidi proizvedeni u mozgu, blokiraju percepciju bola i povećavaju osećaj blagostanja. Endorfini su takođe poznati kao "hormoni dobrog raspoloženja". Najjednostavniji način da se poveća njihova proizvodnja je crna čokolada. Drugi je smeh (preporučuje se gledanje komedije), a treći je vežba. Meditacija i izlaganje hladnoći su takođe veoma blizu. Deluju kao prirodni lekovi protiv bolova i izazivaju osećaj euforije i zadovoljstva.
– Dopamin
U velikoj meri, dopamin je povezan sa životom, jer ima veze sa voljom i motivacijom koju imamo da preživimo. Možda ga znate pod drugim imenom: "hormon nagrade". Motiviše potragu za prijatnim iskustvima i jača pozitivna ponašanja. Produktivnost se povećava kada postavimo novi cilj i krenemo ka njemu. Utvrđeno je da je beskrajna upotreba pametnih telefona promenila odnos koji imamo sa dopaminom, budući da nas „trenira“ da budemo nezadovoljni životom.
– Serotonin
Kada se osećamo zadovoljno i sito, to dugujemo serotoninu. U središtu je procesa koji se odvijaju za naše raspoloženje, ali i različite telesne funkcije, pri čemu su najtipičniji san i apetit. Serotonin razvija samopouzdanje i uči nas da cenimo sebe i prepoznamo svoja dostignuća. Visok nivo serotonina podstiče osećaj blagostanja, smirenosti i sreće. Nizak nivo doprinosi anksioznosti i depresiji. Prirodno ga povećavamo jutarnjom šetnjom, vežbanjem i dobrim snom, kao i kada se sretnemo sa ljudima zbog kojih se osećamo dobro.
– Oksitocin
„Hormon ljubavi“ jača društvene veze i poverenje. Oksitocin „definiše“ kako se odnosimo prema sebi, drugima i objektima. Njegova proizvodnja se povećava kroz aktivnosti kao što su fizički kontakt (seks oslobađa ogromne količine, a pomaže i kontakt sa životinjama i decom) i jačanjem društvenog poverenja, npr. kroz pristup drugih. Kada pojačamo oksitocin, on može uravnotežiti nivoe kortizola i sniziti krvni pritisak.
Koji drugi hormoni igraju ulogu?
Pored ova četiri hormona, na naše raspoloženje i dobrobit utiču estrogen i testosteron. Fluktuacije nivoa hormona specifičnih za pol utiču na nivoe naše energije, motivaciju i osećaj sebe.
Grelin, zajedno sa leptinom, imaju razlog za to kako se osećamo. Ovi hormoni gladi utiču na raspoloženje indirektno, jer igraju ulogu u našem blagostanju i nivou energije. Svi hormoni su u interakciji i utiču jedni na druge. Zbog toga se ne može naći „zlatni recept“ za tačne nivoe koji će pomoći da se svi dobro osećaju jer na sreću utiču i drugi faktori, kao što su način života, naše mentalno zdravlje i naravno genetika.
Pročitali ste o načinima na koje možete da se brinete o nivoima naših ključnih hormona raspoloženja. Ako ih isprobate i ne vidite rezultate, korisno je da posetite lekara.
