Svetski dan borbe protiv dijabetesa obeležava se svake godine 14. novembra. Cilj je podizanje svesti i informisanje svetske javnosti o dijabetesu, koji uzrokuje smrt najmanje tri miliona ljudi godišnje.
Dijabetes melitus je hronična bolest sa ozbiljnim posledicama po društvo. Procenjuje se da 463 miliona ljudi na planeti pati od ove bolesti. Do 2045. ovaj broj će porasti na 700 miliona.
Mitovi i istine o dijabetesu
Postoji mnogo zbunjujućih informacija o dijabetesu i često ne možemo razlikovati šta je tačno, a šta laž. Međutim, znanje kako sprečiti i lečiti ovo stanje je ključ za održavanje kontrole.
I pošto dijabetes dramatično povećava rizik od kardiovaskularnih problema, kao što su bolesti srca i moždani udar, odgovarajuće informacije mogu spasiti živote.
U nastavku ćete naći najčešće mitove o dijabetesu.
Višak šećera izaziva dijabetes
Šećer ne izaziva dijabetes. Prekomerna težina je, međutim, jedan od najvažnijih faktora rizika, a ishrana bogata dodatkom šećera opterećuje telo nepotrebnim kalorijama.
Međutim, imajte na umu da masna hrana ima dvostruko više kalorija od slatke hrane.
Slične teme
Drugi mogući krivac je konzumiranje crvenog mesa. Najveći ulog je da smanjite ukupan unos kalorija i dobijete potrebne kalorije iz hrane bogate hranljivim materijama. To uključuje povrće bez skroba, proteine sa niskim sadržajem masti i mlečne proizvode.
A kada poželite nešto slatko, odlučite se za hranu sa prirodnim šećerima.
Dijabetes tipa 1 možete dobiti samo kao dete
Postoji razlog zašto se dijabetes tipa 1 više ne naziva juvenilni dijabetes. 5% odraslih u SAD ima dijagnozu dijabetesa tipa 1. U isto vreme, ponekad se odraslima pogrešno dijagnostikuje najčešći tip 2.
Dva tipa dijabetesa imaju različite uzroke. Kod dijabetesa tipa 1, telo greškom napada beta ćelije pankreasa, prisiljavajući ih da prestanu da proizvode insulin, hormon koji snižava nivo glukoze u krvi. Kod dijabetesa tipa 2, pankreas proizvodi insulin, ali telo ne reaguje dobro na njega.
Pacijenti sa dijabetesom tipa 1 moraju uzimati insulin da bi normalizovali šećer u krvi, inače su u ozbiljnom riziku.
Ako imate dijabetes tipa 2, insulin vam nije neophodan. Mnogi su u stanju da kontrolišu svoj dijabetes kroz specifičnu ishranu i vežbe, lekove ili kombinaciju oba.
Od ljudi sa dijabetesom tipa 2, samo 40% koristi insulin. Međutim, potreba za insulinom se može promeniti sa godinama.
Možda ćete morati da ga koristite za održavanje nivoa glukoze u krvi na zdravom nivou. To je normalno. Samo što je dijabetes uznapredovao i sada vam je potrebna pomoć da se njime upravlja.
.jpg)
Da imate dijabetes, znali biste to
Može proći meseci - ili čak godine - da simptomi postanu dovoljno jaki da neko shvati da ima dijabetes tipa 2.
To je zato što je najčešće simptome, često mokrenje i intenzivnu žeđ, lako ignorisati ili pogrešno protumačiti.
Kada simptomi kao što su zamagljen vid ili peckanje u udovima nateraju nekoga da zakaže pregled kod lekara, nivo šećera u krvi može već duže vreme biti povišen.
Procenjuje se da 24% ljudi sa dijabetesom nema dijagnozu. Zbog toga lekari preporučuju da ljudi koji pripadaju visokorizičnim grupama – starijim od 45 godina, gojaznim ili sa porodičnom istorijom dijabetesa – imaju periodične preglede.
Ovo jednostavno vađenje krvi daje sliku nivoa glukoze u krvi u poslednja tri meseca i predstavlja način da se dijagnostikuje dijabetes.
Lekari preporučuju vežbanje pacijentima sa dijabetesom da izgube težinu
Iako vežbanje može pomoći u gubitku težine, ono takođe povećava osetljivost na insulin, prirodno snižavajući nivo glukoze u krvi.
Studije su pokazale da jedan trening može poboljšati osetljivost na insulin do 50% tokom 72 sata nakon vežbanja. Čak i ako težina ostane potpuno ista, vežbanje može smanjiti dugoročne nivoe glukoze i šanse za razvoj dijabetesa. To je zato što kada su mišićne ćelije aktivne, one su u stanju da uzimaju glukozu i koriste je za energiju bez potrebe za insulinom. Vežbanje je na svoj način čudesni lek.
