Anksiozni poremećaj je vrsta neurotičnog stanja kada je osoba stalno zabrinuta ili za svoje životne okolnosti, ili za svoj izgled, ili za svoj odnos sa svetom oko sebe.
O ovakvim poremećajima se sve češće govori, ali glavna prepreka potpunom razumevanju prirode ovog problema je upravo obilje informacija, koje su često lažne. Mnogi često potcenjuju negativan uticaj anksioznosti na život, dok ga drugi često uopšte ne shvataju ozbiljno. Oba ova pristupa su žalosna, jer u stvari, ovaj poremećaj značajno uništava život i nije uvek moguće da se sami rešite takvog problema.
Mit 1: anksioznost nije prava mentalna bolest
Naravno, prisustvo anksioznosti je apsolutno normalno, ali samo dok ovaj indikator ne počne da izlazi van skale. Kada anksioznost poprimi oblik poremećaja, ona počinje negativno da utiče na sve odluke koje čovek donosi. On više ne može da živi punim plućima - i u ovom slučaju, anksioznost se već pretvara u bolest koja zahteva hitan tretman.
Mit 2: osobe sa ovim poremećajem treba da izbegavaju stresne situacije
Prosto je nemoguće zauvek se osloboditi stresa i napetosti, štaviše, u slučaju anksioznog poremećaja veoma je važno naći se u takvim situacijama. Problemi i teški slučajevi su nešto sa čime morate da naučite da se nosite sami. Ovo može biti jedan od načina da prestanete da brinete i paničite. Ako potpuno izbegavate ono čega se plašite, onda će efekat često biti suprotan, a svi strahovi će se samo povećati.
Slične teme
Mit 3: ovim ljudima nisu potrebni lekovi.
U stvari, mnogi ljudi često misle da je anksioznost stanje koje ne zahteva lekove i da njihovo uzimanje može ukazivati na slabost. Pored toga, neki se plaše neželjenih efekata i zavisnosti od lekova. Naravno, sve ovo treba uzeti u obzir, ali ne treba se plašiti traženja kvalifikovane pomoći ako anksioznost ometa vaš život ili život vaših najmilijih.
Mit 4: "Uznemireni" ljudi imaju "nervozan" karakter
Apsolutno svaka osoba, bez obzira koliko samopouzdano izgleda, može iskusiti anksioznost. Neki mogu imati suptilne simptome, dok drugi mogu patiti od takvih osećanja godinama, ostajući spolja mirni i srećni. Vrlo često ljudi maskiraju simptome svog poremećaja kako niko oko njih ne bi mogao ni da posumnja šta im se zaista dešava. Ako se ponašanje bliske osobe nekako promenilo, onda je ovo povod da ga bolje pogledate i pokušate da saznate šta se zaista dešava. Dugotrajno suzbijanje problema će dovesti do pogoršanja situacije, a to se ne sme dozvoliti.
