U poslednje vreme sve se više govori o vitaminu D, i to s dobrim razlogom.
Ovaj vitamin nije važan samo za jake kosti – utiče i na imunitet, mišiće, raspoloženje i opšte funkcionisanje organizma. Ipak, istraživanja pokazuju da žene mnogo češće imaju njegov nedostatak nego muškarci. Razlog nije slučajnost, već kombinacija hormona, životnih faza i specifičnih potreba ženskog organizma.
Zašto ženama češće nedostaje vitamin D?
Žensko telo prolazi kroz brojne hormonalne promene tokom života, a upravo one imaju veliki uticaj na nivo vitamina D. Estrogen, jedan od najvažnijih ženskih hormona, pomaže organizmu da vitamin D pretvori u njegov aktivni oblik, koji telo može da iskoristi. Kada nivo estrogena opadne – posebno tokom menopauze – taj proces postaje manje efikasan.
Rezultat? Manje aktivnog vitamina D, slabija apsorpcija kalcijuma i veći rizik od gubitka koštane mase. Zvuči kao domino efekat, jer to zapravo i jeste.
Ni trudnoća i period dojenja nisu izuzetak. Tada organizam buduće ili novopečene mame radi "prekovremeno", pa su potrebe za vitaminom D i kalcijumom znatno veće kako bi se podržalo zdravlje majke i pravilan razvoj bebe.
Još jedan razlog krije se u građi ženskog tela. Vitamin D je vitamin rastvorljiv u mastima, a žene prirodno imaju veći procenat masnog tkiva nego muškarci. To znači da se veća količina vitamina D može "zarobiti" u masnim naslagama, pa ga u krvotoku ostaje manje nego što bi organizmu bilo potrebno.
Kakve posledice može da ostavi njegov nedostatak?
Najpoznatija posledica svakako je slabljenje kostiju. Bez dovoljno vitamina D telo ne može efikasno da apsorbuje kalcijum, pa se vremenom povećava rizik od osteopenije i osteoporoze.
Međutim, tu priča ne staje. Nizak nivo vitamina D može biti povezan i sa:
- češćim osećajem umora i manjkom energije,
- slabošću mišića,
- sporijim oporavkom organizma,
- češćim infekcijama,
- promenama raspoloženja kod pojedinih osoba.
Naravno, ovi simptomi nisu specifični samo za nedostatak vitamina D, zbog čega je jedini pouzdan način provere laboratorijska analiza krvi.
Kako povećati nivo vitamina D?
Dobra vest je da organizam najveći deo vitamina D može sam da proizvede kada je koža izložena sunčevim zracima. Zato je svakodnevni boravak na otvorenom jedan od najjednostavnijih načina da se održi njegova optimalna koncentracija.
Ishrana takođe može pomoći, iako namirnica koje prirodno sadrže velike količine ovog vitamina nema mnogo. Na jelovniku bi se zato češće trebalo da nađu:
- masna riba poput lososa, skuše i sardine,
- žumance,
- džigerica,
- mleko, jogurt i drugi proizvodi obogaćeni vitaminom D.
Kada ishrana i sunce nisu dovoljni, lekar može preporučiti suplementaciju. Pošto je vitamin D rastvorljiv u mastima, najbolje se apsorbuje kada se uzima uz obrok koji sadrži zdrave masnoće, poput maslinovog ulja, avokada ili orašastih plodova.
Za većinu osoba od prve do 70. godine preporučeni dnevni unos iznosi oko 600 internacionalnih jedinica (IU), dok se nakon 70. godine preporuka povećava na 800 IU dnevno. Ipak, kod osoba sa potvrđenim nedostatkom ili određenim zdravstvenim stanjima lekar može preporučiti drugačiju dozu.
Na kraju, vitamin D nije bez razloga dobio nadimak "vitamin sunca". Iako deluje kao mali deo svakodnevne rutine, njegov značaj za zdravlje je ogroman. Dovoljno sunčeve svetlosti, raznovrsna ishrana i, po potrebi, odgovarajući suplement mogu napraviti veliku razliku. Jer kada su kosti snažne, organizam ima bolju podršku za sve izazove koje svakodnevica donosi – od užurbanog radnog dana do omiljenog treninga ili vikenda provedenog u prirodi.
