Svi znamo da je mediteranski način ishrane izuzetno povoljan po zdravlje. Obiluje salatama i ribom.
Ipak, pojavio se težak protivnik. Reč je o načinu ishrane koji praktikuju zemlje poput Švedske i Norveške, a koji svakako treba slediti. Svetska zdravstvena organizacija je ocenila da se Skandinavci hrane najzdravije.
Iako je mediteranska ishrana i dalje u samom vrhu kada je reč o najzdravijima, skandinavska je sve češće izbor osoba koje se bave sportom, koje žele da smršaju ili koje jednostavno žele da poboljšaju svoje zdravlje i kvalitet života ishranom.
Moglo bi se reći da se skandinavska ishrana pojavila 2004. kada su dvojica danskih kuvara Claus Meyer i Jan Krag Jacobsen, razvili manifest od deset predloga, koji su imali za cilj da promovišu kvalitete nordijske kuhinje i daju osnovne smernice o tome kako izgleda nordijski način ishrane. Ovome je doprinela u mnogome i knjiga “The Scandi Sense Diet”, autorke Suzy Wengel, koja je bila prodata u velikom broju primeraka i koja je takođe objasnila načela nordijske kuhinje.
Kuhinja zemalja poput Finske, Norveške, Švedske, Danske ili Islanda, idealna je za gubitak kilograma ili očuvanje kilaže koja je u granicama zdravog. Fokusira se na smanjenju unosa ugljenih hidrata i mlečnih proizvoda ( bez da se eliminišu u potpunosti), dok se prednost daje drugim grupama namirnica.
Na čemu se zasniva nordijska ishrana?
U nordijskoj kuhinji prednjače voće, semenke, morski plodovi, belo meso, dok se sirevi i jaja konzumiraju umereno. Veliki je unos vlakana i, za razliku od šećera, crveno meso i brza hrana se konzumiraju u razumnoj meri.
Pored toga, nordijski narodi uglavnom posežu za sezonskim voćem i povrćem i svoje namirnice nalaze na obližnjim farmama i baštama, koje osim što su zdrave, podržavaju razvoj lokalne ekonomije i čuvaju prirodnu sredinu.
Nordijski način ishrane nije striktan ni suviše rigidan, naprotiv, dozvoljeno je jesti sve namirnice, ali sve u razumnoj meri, bez preterivanja. On ima brojne koristi po zdravlje: Sprečava nastanak kardiovaskularnih bolesti, snižava pritisak, kao i holesterol u krvi, bogat je vitaminima i mineralima, olakšava proces gubitka kilograma, ali na zdrav i postepen način.
Koje namirnice se preporučuju?
Voće: Može se jesti bilo koje voće, mada se u nordijskim zemljama favorizuje crveno i bobičasto poput borovnice, kupine, maline, jagode... Ovo voće ćete najčešće videti na trpezi severnih zemalja. Ono je vrlo ukusno, ali i bogato antioksidantima.
Povrće: ono koje ima tamnozeleni list je prebogato mineralima i vlaknima, a primer za to su: brokoli, cvekla, krastavac i spanać.
Riba: najuobičajnije vrste ribe u nordijskim zemljama su: losos, bakalar, haringa i skuša. Sve su one bogate omega 3 masnim kiselinama. Nordijci češće jedu ribu od mesa.
Mahunarke: sve vrste mahunarki su poželjne, od sočiva pa do pasulja.
Mlečni proizvodi: u Skandinaviji su jako popularni kefir i skir. Obe varijante mlečnih proizvoda veoma su slične jogurtu. Ove namirnice su napravljene na bazi nemasnog mleka i bogate su proteinima, dok imaju veoma mali procenat masnoće.
M.L.
