Bilo da se bavite nekom oblašću zdravlja ili samo želite da poboljšate svoj stil života i hranite se zdravije, okruženi ste mnogim zbunjujućim ili štetnim informacijama...
One dolaze sa svih strana, od doktora, istraživača, televizijskih eksperata. Ali one najvažnije informacije nećete čuti iz bilo kog medija, one se nalaze u teretanama, restoranima, razgovorima sa prijateljima. Istina se nalazi među stvarnim ljudima.
U današnje vreme, najveći problem je što mediji često stvaraju veliku konfuziju, pogotovu kada je reč o hrani. Meso će vas ubiti, Od belog pirinča dobićete dijabetes, Čokolada će vam pomoći da smršate. Ovakve tvrdnje su dovoljne da vam se zavrti u glavi i neće vam pomoći da sagorite više kalorija ili ne doprinose ničemu dobrom i produktivnom.
Šta je istina o opasnostima i dobrobiti hrane?
U našem društvu hrana je ocrnjena jer su ljudi u velikoj meri zbunjeni u pogledu ishrane. Širom sveta ljudi su sve deblji a sve te izmešane informacije samo doprinose toj činjenici. Šta je realnost? Realnost je da je hrana dobra. Hrana je moć, energija i nešto u čemu treba da se uživa. Takođe, danas je ona predmet najvažnijih zdravstvenih tema i i tema koju ljudi generalno ne razumeju u potpunosti.
4 štetna mita o hrani
Ovih 4 saveta pomoćiće vam da se bolje edukujete o ovoj temi, da se osnažite za donošenje pravilnih odluka koje će raditi za vas, kao i da počnete da zaista uživate u hrani.
Istraživačke studije su uvek tačne
Hajde da postavimo stvari na svoje mesto. Svaka apsolutna tvrdnja koja dolazi iz medija je potpuna zabluda. Kada bilo koji naslov neku namirnicu identifikuje kao ubicu ili spas, budite sigurni da koja god studija podržava te tvrdnje nije zaista dovoljno snažna da bi odgovorila na određeni problem.
Nutritivna epidemiologija je oblast u istraživačkoj medicini koja ispituje uticaj hrane na hronične bolesti, dok sve ono što mi čitamo u medijima jesu, u najboljem slučaju, studije posmatranja koje pokušavaju da nas zagolicaju i daju nam savet o tome šta je to u našoj dijeti što nam šteti ili koristi.
Najbolje je da ignorišete takve naslove jer nema sumnje da ne postoji nijedna hrana koja je veliki zločinac ili superheroj.
Ako je iz prirode onda mora da je dobro
Samo zato što nam u dvorištu ili bašti rastu pečurke ne znači da bi trebalo da ih stavimo u salatu samo zato što rastu iz zemlje. Sve je sastavljeno od hemikalija i sve sadrži 4 elemenata, a na koji način su ti elementi povezani je od esencijalne važnosti i to je ono što nešto čini zdravim ili nezdravim. Stoga, bilo da ih je sjedinio čovek ili priroda, zaista nije važno. Ideja da sve što postoji u prirodi postoji da bi nam koristilo u najmanju ruku je arogantna.
Kada na proizvodnom pakovanju vidite reč ‘prirodno’, zapamtite, to je samo marketinški potez. Ako je za takav proizvod neophodno da se naglasi njegova ‘prirodnost’, onda je najverovatnije da on to i nije. Okrenite pakovanje i pročitajte od čega se sastoji i obratite pažnju na njegove nutritivne vrednosti.
Nisu bitne kalorije, bitna je hrana
Pravilo koje važi za sve dijete: Ne postoji plan, režim ili program ishrane koji negira apsolutnu istinu o tome da su kalorije mera za težinu.
Sigurno postoje oni koji kažu da je ovo netačno, a to su obično oni ljudi koji ne jedu ugljene hidrate. Nije potrebno brojati svaku kaloriju da bi se održavala željena težina, ali isto tako ne postoji nijedna magična hrana kojoj možete da se prepustite ne vodeći računa o dobijanju na kilaži. Istina je da dijete sa niskom dozom ugljenih hidrata smanjuju kilograme bez brojenja kalorija, ali kako one to uspevaju? One teraju čoveka da unosi manje kalorija.
U svakoj dijeti brojanje kalorija može da bude od velike pomoći. Zamislite situaciju u kojoj imate mali budžet – da li ćete kupovati bilo šta pre nego što pogledate cenu?
Oni koji unose minimalnu količinu ugljenih hidrata imaju cilj da smanje apetit i umanje broj kalorija, a među njima ima i onih koji u nekom trenutku postanu frustrirani činjenicom dokle su dospeli, što je možda, pažljivom analizom unosa kalorija, baš zato što više unose kalorija nego što ih potroše.
Ako ste stali na određenoj kilaži, bez obzira koji pristup ste odabrali, najbolje je da vodite svoj dnevnik ishrane (pravite skale, brojite kašike, tanjire – i sve ovo ne da bi ste se ograničavali već da bi ste vodili evodenciju) i na taj način saznajte šta se zapravo dešava sa vašim telom. Na taj način ćete moći da odlučite šta je ono što vam prija i šta je to što treba da izbacite.
Promena životnog stila utiče na dijetu
Većini ljudi je odbojno ono što je stalno. Nadolazeći osećaj zadovoljastva i sreće kao da je češće surov nego koristan – on učini da okusimo ono što želimo i čemu težimo i potom nam se brzo izgubi. Ovo je razlog zbog kojeg brze dijete ne uspevaju ni fizički, ni psihički. Bilo koja dijeta da je u pitanju, da li one sa ogromnom količinom tečnosti ili one koje podrazumevaju da jedete ono što ne volite pa sve vreme žudite za ‘normalnom’ hranom, one čine da živite život u kome ne uživate i gubite kilograme koji će se vratiti. Što se više smanjujete, sve manje kalorija sagorevate. Ako trošite kalorije pateći se, vrlo brzo ćete se vratiti na stari vid ishrane i time će se kalorije i vraćati.
Šta je vaš cilj? Živite zdravim životom u kome ćete uživati, ne zdravim životom koji možete da tolerišete. Naravno, ako želite da smršate, morate da napravite neke promene. Ali ako se previše udaljite od onoga što vi zapravo jete i od onoga u čemu zaista uživate to njie održiv plan. Nemojte da težite svojoj tzv. idealnoj težini, umesto toga težite vašoj najboljoj težini, a to je ona težina koju ćete dostići kada budete živeli zdravim životom u kome uživate.
trcanje.rs