Vitamini

Kao ugljeni hidrati, masti i proteini i vitamini su organske materije koje sadrže C, H, O, N i /ili S. Za razliku od ovih materija koje moraju biti prisutne u priličnim količinama u svakodnevnoj ishrani vitamini su potrebni u vrlo malim količinama za obavljanje funkcija od životne važnosti.

Oni se ne troše u hemijskim reakcijama (trošenje je vrlo sporo) i mogu se ponovo iskoristiti. 
Npr. B12 vitamin u količini od jednog grama može zadovoljiti dnevne potrebe pola miliona ljudi. Vitamin C (potrebe 60 mg dnevno) u količini od 1 g snabdeva 17 ljudi.

Funkcija vitamina je da deluju kao koenzimi (kofermenti) vezujući se za određeni protein.

Sinteza u organizmu: u organizmu se mogu sintetisati tri od trinaest vitamina dok se ostali moraju unositi putem hrane. To su: vitamin D, A i Niacin.

Neki vitamini se sintetišu u kolonu (debelom crevu) od strane crevnih bakterija (vitamini grupe B i vitamin K).

Klasifikacija vitamina:

Vitamini se razlikuju po hemijskoj strukturi kao i po biohemijskoj i fiziološkoj funkciji. Ipak podela na osnovu ovih karakteristika se ne koristi. Tradicionalno se klasifikuju prema tome da li se rastvaraju u organskim rastvaračima (mastima) ili u vodi, pa imamo liposolubilne ihidrosolubilne vitamine.

Hidrosolubilni vitamini

se izlučuju iz organizma (mokraćom, znojem), dok se liposolubilni ne izlučuju već se deponuju u organizmu, zbog čega ih je opasnije unositi u količinama većim od potreba organizma jer mogu dovesti do hipervitaminoze.

Provitamini su prekurzori vitamina koji se u telu konvertuju u aktivnu formu vitamina (50 hemikalija koji se zovu karotinoidi su prekurzori vitamina A, a jedan od najpoznatijih je beta karotin). Dva vitamina zahtevaju aktivaciju: vitamin D (sunčevu svetlost) i folna koselina.

Antivitamini (antagonisti vitamina i pseudovitamini). Oni se kompetitivno natiču sa vitaminima za receptor i tako učestvuju u raznim biohemijskim reakcijama što izaziva poremećaj funkcije ili oštećenja tkiva. Nalaze se u hrani, a kao posledica javljaju se znaci deficijencije.

Najčešći antagonisti se nalaze u jajetu (belancetu), ribi i povrću. Pored ovih prirodnih antivitamina postoje i sintetički koji imaju kliničku primenu kod bolesnika od karcinoma, psorijaze, TBC jer deluju kao hemoterapeutici. Tom prilikom uništavaju neželjena tkiva mada oštećuju u zdravo tkivo. 
Druga primena sintetičkih pseudovitamina je izazivanje deficijencije vitamina kod eksperimentalnih životinja radi istraživanja.

Izvori vitamina:

• dobro izbalansirana raznovrsna ishrana može da podmiri potrebe u vitaminima kod većine ljudi,
• mala količina vitamina sintetiše se u telu (Vitamin D, A i Niacin),
• suplementi koji mogu biti prirodni (sintetisani iz namirnica) i sintetski (sinteza u laboratoriji ili iz bakterija).

Sintetički vitamini i vitamini iz hrane

Brojna istraživanja su potvrdila da je klinički odgovor domaćina isti bilo da su oni sintetički ili da su uneti iz hrane. Međutim, upotrebu tableta vitamina treba razmatrati u skladu sa činjenicom da se u tableti pored vitamina nalazi i inertni materijal (šećer, želatin, skrob, natrijum, parafin i dr.) Velike doze suplemenata ako se koriste više nedelja ili meseci dovode do hipervitaminoze, a naročito su osetljive žene i deca zbog male veličine tela. Ranija pretpostavka da su samo vitamini koji su rastvorljivi u mastima opasni zbog potencijalne toksičnosti jer se akumuliraju u organizmu, a da vitamini koji su rastvorljivi u vodi nisu opasni jer se izlučuju iz organizma danas je odbačena jer i oni mogu da imaju negativna dejstva.

Apsorpcija vitamina

Različito se ponašaju vitamini rastvorljivi u mastima od vitamina rastvorljivih u vodi. Apsorpcija se obavlja u tankom crevu. Neki vitamini se sintetišu u kolonu od strane crevnih bakterija.

Uzroci deficita

• Nedovoljan unos hranom (niskokalorična ili neraznovrsna ishrana)
• Malapsorpcija (steatoreja, nedostatak žuči, nedostatak intrising faktora, oštećenje zida creva)
• Povećane potrebe (stres, pušenje, lekovi, rast, trudnoća, dojenje)
• Povećana ekskrecija (izlučivanje)

Nedostaci vitamina se manifestuju kliničkim znacima (slabost, sklonost infekcijama, zastoj u rastu i reprodukciji). Dijagnoza se postavlja na osnovu a) pregleda pacijenta b) testovima krvi i urina c) davanjem visokih doza vitamina i praćenjem apsorpcije i izlučivanja urinom.

Stabilnost vitamina-labilnost

Većina vitamina je neotporna na kiseonik, svetlost, promenu pH, toplotu i stajanje.

Mere za očuvanje vitaminske vrednosti namirnica

• Jesti što svežije namirnice (što kraće čuvanje povrća, posebno van frižidera;
• Namirnice čuvati na hladnom i suvom mestu;
• Lomljenje i gnječenje svesti na najmanju meru;
• Kuvati u manjoj količini vode u zatvorenom sudu, a vodu ne bacati već koristiti za nalivanje jela;
• Vodi dodati malo kuhinjske soli, a ne dodavati sodu bikarbonu ili druge alkalije;
• Ne upotrebljavati bakarne sudove (uništavaju vitamin C jer se stvara galvanski element koji oslobađa jone bakra i razara askorbinsku kiselinu)

Vitamin A

(A-alkohol, retinol; A1-aldehid-retinal; A2 –3-dehidroretinol)

Po svojoj hemijskoj strukturi je alkohol. 
Pripada grupi liposolubilnih vitamina. Deponuje se u jetri (95 %), bubrezima, plućima i masti. Najvećim delom nastaje konverzijom beta-karotina iz hrane. Iz jednog molekula beta karotina nastaju dva molekula vitamina A.

Preporučene doze:

Muškarci 5000 i.j.

Žene 4000 i.j.

Trudnice i dojilje 5000-6000 i.j.

Vitamin A uništava predugo kuvanje (oksidacija), sušenje, svetlost i visoka temperatura. Niske temperature (zamrzavanje) ne razaraju vitamin A.

Apsorpciju vitamina A pomažu vitamini C, D, E, F, B-kompleks, minerali cink, kalcijum, zatim holin i neomycin, a apsorpciju odmažu kafa, alkohol, mineralna ulja, ekscesivni unos gvožđa, manjak vitamina D, antacidi i cholestyramin.

Sadrži ga: mleko, puter, obogaćeni margarin, jaja, džigerica (goveđa), riblje ulje, žuto povrće, šargarepa, sladak krompir, dinja, dulek, cerovača, spanać, maslačak, zeleniš od rotkve, prokelj, detelina (lucerka), kupus, borove iglice, peršun, breskva, kajsija, šljiva;

Karotini (prekursori vitamina A) se nalaze u narandžastom i žutom povrću i voću, šipak, crvena paprika, gloginje, bundeva, jarebika, žutika, kozlac, brusnica, ljoskovac, dren, divlja tikva, bljusta, paradajz.

Najbogatije vitaminom A je riblje ulje.

Uloga:

• Neophodan je za stvaranje kolagenih tkiva u toku rasta,
• Zaštitno dejstvo protiv opštih i lokalnih infekcija,
• Važan je za proces održavanja vizuelnog ciklusa i adaptaciju oka na sumrak,
• Obnavljanje epitela sluznica i epiderma kože,
• Održavanje menstrualnog ciklusa,
• Okoštavanje i formiranje zuba,
• Za normalnu funkciju žlezda, organa za varenje i jetre,
• Snižava nivo holesterola kod aterosklerotičnih pacijenata.

Deficit:

• hemeralopija – kokošje ili noćno slepilo (neadaptacija oka na sumrak),
• keratomalacija.
• kseroftalmija,
• poremećaj menstrualnog krvarenja,
• pad imunog sistema.

VITAMIN D

(grupa jedinjenja – steroli; dihidrotahisterol; antirahitični vitamin)

Vitamin D je liposolubilni vitamin (rastvorljiv u mastima). 
Organizam ima mogućnost sinteze vitamina D kada je koža izložena suncu.

Preporučene doze:

Odrasli, trudnice, dojilje i deca 400 i.j. vitamina D3 ili 5-10 µg

1 µg holekalciferola jednako je 40 i.j. vitamina D3

100 i.j. odgovara 0.0025 mg vitamina D3

1 i.j. holekalciferola odgovara 0.025 µg ergokalciferola

Za apsorpciju vitamina D neophodni su mast, odnosno soli žučnih kiselina. 
Apsorbovanje pomažu vitamini A, C i F, fosfor, kalcijum, holin, a odmažu mineralna ulja. Otporan je prema kiseoniku iz vazduha i oksidaciji.

Prirodni izvori: Riblje ulje predstavlja izvor sa najvećom koncentracijom vitamina D.

Sadrži ga: puter, riba koja se jede sa kostima, jaja, džigerica, mleko i mlečni proizvodi.

Uloga:

• Povećava apsorpciju kalcijuma i fosfora,
• Neophodan je za rast u celini,
• Reguliše kalcifikaciju kostiju, stvaranje dentina i zubnog emajla.

Deficit:

• Rahitis (krivljenje skeleta, deformiteti nogu i grudnog koša, smanjena otpornost organizma prema zaraznim bolestima),
• Osteomalacija (teški deformiteti kičme, karlice i ekstremiteta).

Hipervitaminoza: Najčešće nastaje uzimanjem preparata vitamina D. Ispoljava se anoreksijom, žeđu, bolovima u očima, svrabom kože, opstipacijom, depresijom, nesanicom.

VITAMIN E

(tokoferol; antisterilitetni vitamin)

Pripada grupi liposolubilnih vitamina. 
Otporan je prema toploti, kiseoniku iz vazduha, oksidaciji i UV zracima. Konzervisanjem se gubi oko 65% ovog vitamina. Hladnoćom (zamrzavanjem) se uništava. Oksidiše u užegloj masti, u prisustvu soli olova i gvožđa i u alkalijama.

Preporučene doze:

Odrasli 8-10 mg/dan alfa-tokoferola,

Trudnice i dojilje 10-11 mg/dan alfa-tokoferola

1 i.j. vitamina E jednaka je 1 mg alfa-tokoferola

Apsorbovanje vitamina E u organizmu pomažu vitamin A, B1, C, F, fosfor, selen, mangan, inozitol, a odmažu mineralna ulja, užegla mast ili ulje, holin i kontraceptivne pilule.

Prirodni izvori: Biljna ulja, margarin, cela zrna, kikiriki, orasi, klice, suncokretovo seme, ovseno brašno, jaja, majonez, meso, džigerica, riba, piletina, sojino ulje, tamnozeleno povrće, detelina, grašak, šećerni sirup od melase.

Uloga:

• Oksido-redukcioni procesi,
• Ima ulogu u održavanju normalne građe i funkcije skeletnih i poprečno-prugastih mišića i srčanog mišića,
• Ublažava degenerativne promene u mišićnim, nervnim, polnim i ćelijama jetre.

Deficit:

Usled manjka vitamina E nastaje:

• Malapsorpcija,
• Hemolitička anemija,
• Impotencija.

VITAMIN F

(esencijalne masne kiseline)

Vitamin F čine esencijalne polinezasićene masne kiseline:

• Linolna kiselina
• Linoleinska kiselina
• Arahidonska kiselina

Rastvorljive su u mastima.

Preporučena doza:

10-20 g/dan, što odgovara 2.5 supene kašike suncokretovog ulja hladno ceđenog ili 12 kašičica semenki suncokreta.

Apsorpciju pomažu vitamini A, C, D i E, fosfor, a odmažu radijacija i X-zraci. Da bi se ove esencijalne masne kiseline sačuvale, potrebno je vršiti hladno ceđenje ulja.

Prirodni izvori:

Linolna kiselina: ulje soje, kukuruza i kikirikija. 
Linoleinska kiselina: ulje soje, kukuruza, kikirikija i lana. 
Arahidonska kiselina: ulje soje, kukuruza i najviše u ulju od kikirikija. 
Nalaze se i u pšenicnim klicama, suncokretovom zrnu, suncokretovom ulju, puteru.

Uloga:

• Utiču na pravilnu raspodelu masti u unutrašnjim organima,
• Regulišu oksidacione procese,
• Podržavanje normalne žlezdane aktivnosti,
• Stvaranje zglobne tečnosti,
• Smanjenje holesterola,
• Neophodan je za zdravu kožu i kosu.

Deficit: Kod deficita razvija se poremećaj odbrambenog sistema i nastaje smanjena otpornost na virusne i bakterijske infekcije. Znaci hipovitaminoze su akne, perut, suva kosa, slabi nokti, dijareja.

VITAMIN K

(antihemoragicni vitamin; faktor dugovečnosti)

Vitamin K se ubraja u liposolubilne vitamine. 
U prirodi se nalazi u dva oblika: kao K1 i kao K2, a sintetskim putem dobijeni su K3, K4 i K5. K1 unosimo u organizam putem hrane, dok K2 sintetišu bakterije iz grupe koli u tankom crevu. 
Nestabilan je u alkalijama i svetlu.

Preporučene doze:

Odrasli 70-140 µg/dan

Za 140 µg vitamina K treba pojesti 70 g prokelja.

Apsorpciju vitamina K pomaže neomicin, a odmažu mineralna ulja, X-zračenje, radijacija, užegla mast. 
Neki antibiotici uništavaju crevne bakterije koje proizvode vitamin K.

Prirodni izvori: Kupus, karfiol, prokelj, spanać, kopriva, indijska lucerka (alfafa), paradajz, grašak, soja, šargarepa, krompir, džigerica, biljna ulja, riblje ulje, mleko, sir, žumance, alge.

Uloga:

• Neophodan je za sintezu faktora koagulacije (II, VII, IX i X).

Deficit: U slučaju nedostatka vitamina K dolazi do pada protrombina u krvi, a time poremećaja koagulacije i krvavljenja. Manjak vitamina K se najčešće javlja kod celijačne bolesti, kolitisa, tropskog sprua.

VITAMIN B1

(aneurin; tiamin; tiamin hidrohlorid; antiberi-beri vitamin; antineuritni vitamin)

Otkriven je 1926. godine, ali je njegova hemijska struktura ustanovljena tek deset godina kasnije. 
U prirodi se ne sreće u slobodnom stanju već kao estar pirofosforne kiseline. Ljudski organizam (gljivice i bakterije u crevima) ima sposobnost sintetisanja vitamina B1, ali u jako malim količinama koje nisu dovoljne da podmire potrebe organizma. Takođe, organizam nema sposobnost da akumuliše vitamin B1, pa se stoga mora svakodnevno unositi. Višak unetog vitamina se izlučuje urinom i znojem.

Sadrži ga: obogaćeni beli i hleb od punog zrna, pšenica, žitne klice i mekinje, crno pšenicno brašno, tamni pirinač, cerealije, leguminoze, soja, kupus, spanać, mahunarke, krompir, crni šećerni sirup od melase, lešnik, orah, pomorandža, patlidžan, džigerica, meso (svinjsko), riba, žumance, pivski kvasac, srce, bubrezi. Razara ga kuvanje u neutralnoj ili alkalnoj sredini i sumpordioksid.

Kuvanje na pari ili izlaganje vlažnoj toploti znatno smanjuju sadržaj vitamina B1 u hrani. Uništava ga i alkohol.

Preporučene doze:

Muškarci 1.2-1.4 mg/d

Žene 1.0-1.1 mg/d

Trudnice i dojilje 1.4-1.5 mg/d

Apsorpciju tiamina u organizmu pomažu vitamini B-kompleksa, vitamin C i E, sumpor, mangan, a odmažu stres, temperatura, duvan, kafa (hlorogenska kiselina iz kafe, tanini iz čaja), alkohol, sveže školjke.

Estrogen, sulfonamidi, hlor iz vode uništavaju tiamin, a pojedini diuretici dovode do njegovog izlučivanja iz organizma.

Uloga:

• Neophodan je za pravilan metabolizam ugljenih hidrata. Masti i proteini smanjuju, a ugljeni hidrati povećavaju potrebu za ovim vitaminom. Potrebe su povećane kod ubrzanja metabolizma (povišena temperatura, hipertireoza, povećana mišićna aktivnost),
• Fundamentalan je za rad nervnih i kardiovaskularnih ćelija, obezbeđujući im potrebnu energiju. Ukoliko ovaj proces ne funkcioniše, odnosno ukoliko nema vitamina B1 dolazi do promena na srčanom mišiću i nervnim ćelijama,
• Ima blago diuretsko dejstvo. Za delovanje vitamina B1 neophodan je magnezijum, a manjak vitamina B1 može dovesti do manjka vitamina B12 i obrnuto. Vitamin B6 prevodi vitamin B1 u biološki aktivnu formu.

Deficit: Pojava deficita je veoma retka jer se kod nas dosta koriste namirnice koje sadrže vitamin B1 (kvasac, hleb). Same gljivice kvasca koriste vitamine B-kompleksa za svoj rast, pa je stoga potrebno deaktivisati kvasac pre upotrebe.

U sirovim ribama se nalazi antivitamin vitamina B1 – tiaminaza koja dovodi do cepanja molekula tiamina. Takođe, korovska biljka bujad sadrži materiju sličnu tiaminazi koja kod životinja koje je jedu dovodi do deficita. Ukoliko se tiamin ne unosi u organizam u dovoljnim količinama javlja se hipotiaminoza ili atiaminoza. Atiaminoza je vekovima poznata bolest Dalekog Istoka pod nazivom “beri-beri”. Javlja se kod osoba koje se isključivo hrane poliranim pirinčom. Pod izvesnim uslovima kod nas može da se javi hipotiaminoza kada se osobe pretežno hrane mlekom i mlečnim proizvodima, belim brašnom i poliranim pirinčem. Takođe može da se javi i kod alkoholičara kod kojih jetra nije u sposobnosti da iskoristi tiamin.

Znaci deficita: razdražljivost, zaboravnost, poremećaj sna, gubitak apetita, mišićna slabost.

VITAMIN B2

(riboflavin; laktoflavin; vitamin G; faktor rasta-za laboratorijske životinje)

Preporučene doze:

Muškarci 1.4-1.7 mg/d

Žene 1.2-1.3 mg/d

Trudnice i dojilje 1.5-1.7-2.0 mg/d

Crevna flora ljudskog organizma ga može sintetisati, ali u nedovoljnim količinama. Stabilan je na toploti, ali ga razaraju vidljiva svetlost, UV zraci i alkalije koje dovode do brzog i ireverzibilnog raspadanja ovog vitamina. Čuvanje hrane na hladnom samo delomično uništava vitamin B2. Voda u kojoj se potapa zrnevlje i seme da bi pustilo klice je bogata vitaminom B2.

Sadrži ga: Mleko, džigerica, žumance, obogaćeni beli i punozrni hleb, neoljušteno zrnevlje, cerealije, torula, pivski kvasac, mlečni proizvodi, orah, osušene kajsije, meso (organi-bubrezi, goveđe srce), crni šecćrni sirup od melase, surutka od mleka.

Apsorpcija: Apsorpciju riboflavina u organizmu pomažu vitamini B-kompleksa, vitamin C i fosfor, a odmažu alkohol, kafa, duvan, mnogo unetog šećera, kontraceptivne pilule i sredstva za smirenje.

Uloga:

• Vitamin B2 se nalazi u svim ćelijama našeg organizma,
• Ulazi u sastav enzima koji kontrolišu oksido-redukcione reakcije,
• Važan je u metabolizmu ugljenih hidrata, masti i proteina,
• Ima značajnu ulogu u održavanju normalnog stanja sluznica,

Deficit: Ukoliko se riboflavin ne unosi u dovoljnim količinama javlja se deficit – ariboflavinoza. Najčešće se javlja kod ljudi koji imaju opšte lošu ishranu ili ne unose namirnice životinjskog porekla. Znaci oboljenja su bledilo usta, pucanje kože na uglovima usana, loša digestija, slabost, vrtoglavica, dok se kod težih slučajeva javlja ispucala koža na uglovima usana, umereni edemi, anemija, atrofija sluznica, fotofobija. Smanjena je sposobnost organizma da stvara antitela, pa je i smanjena odbrambena sposobnost.

VITAMIN B3

(PPF-Pellagra Preventive Factor; dijetetski triptofan; nikotinamid=niacinamid; nikotinska kiselina=niacin)

Nikotinska kiselina se može sintetisati u organizmu čoveka, iz triptofana (60 mg triptofana=1 mg nikotinske kiseline). 
Za ovu reakciju neophodan je vitamin B6.

Preporučene doze:

Muškarci 16-19 mg/d ekvivalenata niacina

Žene 13-15 mg/d ekvivalenata niacina

Trudnice i dojilje 15-18 mg/d ekvivalenata niacina

1 ekvivalent niacina=1 mh niacina=60 mg dijetetskog triptofana

Relativno je otporan na toplotu, oksidaciona sredstva i svetlost. Rastvorljiv je u vodi i ukoliko se baca voda u kojoj je kuvana namirnica gubi se veliki deo ovog vitamina (kod ribe 90%). Apsorpciju niacina pomažu vitamini B-kompleksa, vitamin C i fosfor, a odmažu kafa, alkohol, kukuruz i uzimanje mnogo šećera. Alkohol ubrzava potrošnju vitamina B3.

Sadrži ga: Obogaćeni beli i punozrni hleb (crni), grašak, zeleno povrće, osušena džigerica, posno meso, bubrezi, riba, živinsko meso, mleko i mlečni proizvodi, pirinčane mekinje, neprerađene žitarice, pivski kvasac, kikiriki, orah, koštunjavi plodovi, tunjevina.

Uloga:

• Ulazi u sastav enzima značajnih za metabolizam šećera, masti i proteina. Ukoliko postoji deficit narušeno je disanje tkiva i svi sintetski procesi,
• Učestvuje u mišićnoj kontrakciji,
• Niacin smanjuje sintezu lipoproteina male gustine. Snižava holesterol i trigliceride,
• Bitan je za sintezu seksualnih hormona.

Deficit: Hipovitaminoza vitamina B3 naziva se Pelagra. Javlja se kao masovno oboljenje u zemljama gde se ljudi pretežno hrane kukuruzom i gde je ishrana uopšte siromašna potrebnim nutrijensima. Neposredni uzrok pelagre je nedostatak niacina u hrani, međutim taj nedostatak ne mora da dovede do oboljenja ukoliko hrana sadrži dovoljne količine proteina životinjskog porekla (triptofan).

Kukuruz sadrži dovoljne količine niacina ali u obliku koji organizam ne može sintetisati (niacitin). Međutim, ako se kukuruz izlozi dejstvu alkalija dolazi do hidrolize tog oblika i dobija se niacin. Pelagra se karakterise sa 4D: dermatitis, dijareja, demencija i dead (smrt). Blaži simptomi su crvena ogrubela koža, crvenilo i hipertrofija papila jezika. Teški simptomi su ogrubela koža pri izlaganju svetlosti, proliv, depresija, mentalna tupost, gubitak apetita, grčevi mišića, anemija kao posledica nedostatka drugih nutritivnih činilaca.

Osnovna mera u profilaksi ovog oboljenja je preorjentacija proizvodnje u poljoprivredi tako da se umesto kukuruza poveća proizvodnja pšenice. Takođe, je neophodno uzimati dovoljne količine namirnica životinjskog porekla koje sadrži triptofan (meso, mleko i mlečni proizvodi).

VITAMIN B5

(dekspantenol; pant(ot)enol; kalcijum-pantotenat; pantotenska kiselina; faktor filtriranja; antidermatitni faktor pileta)

Pantotenska kiselina je hidrosolubilni vitamin iz grupe vitamina B-kompleksa. Kao i većina hidrosolubilnih vitamina ne deponuje se u organizmu, već se u slučaju preteranog unosa izlučuje iz organizma. Lako se razara toplotom i alkalijama, kuvanjem mesa gubi se 33%, zamrzavanjem 37-57%, a konzervisanjem 46-78% vitamina B5.

Preporučene doze:

Muškarci 4-7 mg/d

Žene 4-7 mg/d

Trudnoća i laktacija 10 mg/d

U slučaju težeg fizičkog rada, operacije, povrede i gastrointestinalnih infekcija potrebe se udvostručavaju.

Apsorpcija: Apsorpciju pomažu vitamini B-kompleksa, vitamin C i H, sumpor, a odmažu kafa i alkohol. Estrogen, sulfonamidi i neki lekovi za spavanje smanjuju koncentraciju vitamina B5 u organizmu.

Sadrži ga: Džigerica, iznutrice, bubrezi, tamno pileće i ćureće meso, žumance, kikiriki, mahunarke, pečurke, losos, puno zrno (pšenica, ovas, pirinač), pšenicne klice, mekinje, voće roda limuna, pivski kvasac.

Uloga:

• Ulazi u sastav koenzima A, a učestvuje u beta-oksidaciji i sintezi masnih kiselina, steroida i metabolizmu šećera,
• Ima centralno mesto u metabolizmu ugljenih hidrata, proteina i masti,
• Spada u grupu antistresnih vitamina,
• Neophodan je za razvoj centralnog nervnog sistema.

Deficit: Deficit pantotenske kiseline je retka pojava jer se ovaj vitamin nalazi u gotovo svim namirnicama, a pored toga sintetiše ga crevna flora čoveka. Nedostatak pantotenske kiseline je praćen: depigmentacijom kože, zapaljenskim promenama na koži, zaustavljanjem rasta, anemijom.

VITAMIN B6

(piridoksin; adermin)

Preporučene doze:

Muškarci 1.8-2.2 mg/d

Žene 1.8-2.0 mg/d

Trudnoća i laktacija 2.3-2.4 mg/d

Deo dnevnih potreba obezbeđuje se bakterijskom sintezom u crevima. Osetljiv je na UV svetlo i oksidaciju. Podvrgavanjem ili stajanjem na svetlu prelazi u neaktivnu formu. 
Apsorpciju pomažu linolna kiselina, vitamini B-kompleksa, vitamin C, natrijum, magnezijum, a odmažu duvan, kafa i alkohol. Koncentraciju vitamina B6 u serumu smanjuju izloženost radijaciji, neki diuretici, kontraceptivne pilule.

Prirodni izvori: Banane, puna zrna žita, leguminoze, piletina, mahunarke, žumance, tamnozeleno lisnato povrće, ribe i školjke, meso, iznutrice, mleko, orasi, puter od kikirikija, krompir, suve šljive, suvo grožđe, pšenica, pšenicne klice, kukuruz, avokado, crni šećerni sirup od melase, pivski kvasac.

Uloga:

• Učestvuje u metabolizmu proteina (značajan je za sintezu hema u hemoglobinu),
• Potreban je za potpunu apsorpciju vitamina B12,
• Pomaže u konverziji triptofana u niacin,
• Deluje kao prirodni diuretik,
• Značajan je za normalnu funkciju mozga,
• Važan je za metabolizam nezasićenih masnih kiselina (linolne i linolenske).

Deficit:

• mikrocitnom anemijom,
• promenama na koži, očima, jeziku, usnama,
• mišićna slabost, grčevi u mišićima,
• psihičkim poremećajima.

VITAMIN B11

(folna kiselina; vitamin Bc; vitamin M; PGA-pteroilglutaminska kiselina; faktor rezidualne fermenatcije; vitamin L; lactobacillus casei factor; P-faktor streptococcus lactis (SRL); faktor U)

Razaraju ga svetlost (UV), toplota (kuvanje i konzervisanje toplotom) i kiseli rastvori. 
Neki oblici su nestabilni na vazduhu. U vodi u kojoj se kuvala namirnica ostaje deo aktivnog vitamina B11. Spremanjem hrane u mikrotalasnoj pećnici više se gubi folna kiselina nego kuvanjem.

Preporučene doze:

Muškarci 0.4 mg/d

Žene 0.4 mg/d

Trudnice i dojilje 0.5-0.8 mg/d

Apsorpciju pomažu vitamini B-kompleksa, vitamin C i H (biotin), a odmažu stres, kafa, duvan. U slučaju manjka enzima za varenje apsorpcija se smanjuje za 50%, a kod deficita cinka smanjuje se za 53%. Apsorbovanje ometaju i razne infekcije digestivnog trakta. Kod 60% osoba starijih od 65 godina nađen je manjak vitamina B11. Višak unete folne kiseline izlučuje se iz organizma.

Sadrži ga: Zeleno lisnato povrće, koren povrća, džigerica, grašak, meso organa (bubrezi), mleko, jaja, suvi pasulj, kikiriki, pšenicne klice, puno zrno, tunjevina, ostrige, losos, bob, paradajz, spanać, pekarski kvasac, asparagus, prokelj.

Uloga:

• Neophodan je za metabolizam nukleinskih kiselina (DNA i RNA),
• Učestvuje u sintezi hemoglobina i stvaranju crvenih krvnih ćelija.

Deficit: U slučaju nedostatka folne kiseline javlja se makrocitna megaloblastna anemija. Znaci oboljenja su zamaranje, vrtoglavica, smanjenje apetita, prolivi, smanjen je broj eritrocita i hemoglobina. Često se javlja mentalna konfuzija, zaboravnost, razdražljivost, poremećaj sna, depresivnost.

VITAMIN B12

(cijanokobalamin; hidroksikobalamin; kobamid; faktor antiperniciozne anemije; “extrinsic” faktor Castle)

Vitamin B12 je hidrosolubilni vitamin.

Izvori ovog vitamina su gotovo isključivo namirnice životinjskog porekla. U ljudskom organizmu deponovan je u jetri (50-90%).

Razaraju ga povišena temperatura, svetlo, kiseline i alkalije.

Preporučene doze:

Muškarci 3 µg/d

Žene 3 µg/d

Trudnice i dojilje 4 µg/d

Prirodni izvori: namirnice životinjskog porekla: džigerica, bubrezi, mleko, meso, jaja, sirevi, ribe i školjke, Temren (namirnica od fermentisanog sojinog zrna), dok soja ne sadrži ovaj vitamin.

Uloga:

• Pravilan metabolizam proteina i aminokiselina (metionin, triptofan, tirozin),
• Sinteza nukleinskih kiselina,
• Sprečava pojavu perniciozne anemije,
• Neophodan je za normalnu funkciju i održavanje integriteta nervnih i epitelnih ćelija.

Deficit:

Najčešće se javlja kod isključivih vegeterijanaca.

• Perniciozna anemija (eritrociti su veliki i nepravilnog oblika, brzo zamaranje, tahikardija, anginozni bolovi),
• Poremećaji u centralnom nervnom sistemu.

VITAMIN C

(L-askorbinska kiselina)

Hemijski aktivna forma vitamina C je L-askorbinska kiselina, 6 karbonska supstanca, predstavnih monosaharida.

Otkrivena je i izolovana 1932. godine, sintetisana 1934. godine mada je njen značaj za zdravlje bio poznat mnogo kasnije (1700-te godine igličasto lišće koje su uzimali domoroci lečilo je simptome skorbuta, a britanski mornari su znali da citrusno voće, takođe, otklanja simptome skorbuta).

Preporučene doze:

Muškarci i žene 60 mg/d

Trudnice i dojilje 100 mg/d

Duvan uništava vitamin C u organizmu, stoga osobe pušaći treba da unose i do 200 mg vitamina C na dan. Ranije preporuke za vitaminom C su bile veće, međutim danas se ne preporučuju veće doze od 60 mg zbog:

• rebound efekta jer je zapaženo da dugotrajno uzimanje velikih doza, a zatim nagli prestanak dovodi do skorbuta (avitaminoze);
• ako trudnica uzima veće doze novorođenče može imati veće zahteve za C vitaminom;
• postoji rizik od stvaranja kalcijum oksalata u bubrezima i žučnoj kesici;
• kiseo urin nastaje ukoliko se duže uzimaju veće količine vitamina C pa se tada razvijaju bakterije koje su osetljive na alkalije;
• veće doze maskiraju urinarne glukoza testove i druge krvne testove (glikozurija+);
• smanjuje efekat antikoagulantne terapije;
• tablete C vitamina sadrže inertne materije (natrijum koji povećava krvni pritisak, a može dovesti i do dijareje jer ima laksativni efekat);

Osobine

Bela kristalna supstanca, stabilna u kiseloj sredini, a osetljiva na toplotu (50-90% se uništava kuvanjem), vazduh i alkalije. Bakar je uništava.

Apsorpcija

Obavlja se u sluznici usne duplje i u gornjem delu tankog creva. Dva puta se povećava apsorpcija vitamina C ukoliko se uzima sa bioflavonoidima. 
Apsorpciju vitamina C pomažu kalcijum, magnezijum, svi vitamini i minerali, a odmažu stres, visoka temperatura tela, duvan, alkohol, antibiotici, salicilati, kortizon i oralna kontraceptivna sredstva.

Depo u organizmu

Najviše se nalazi u kori nadbubrežne žlezde (60 mg na 100 mg tkiva). 
Ukupna količina vitamina C organizmu je 1-4 g, što je dovoljna količina za tri meseca.

Uloga:

Vitamin C ima mnoge uloge u organizmu s tim što sve još nisu ni otkrivene.

• Redukujući agens u živim supstancama što ima značajnu ulogu u apsorpciji hrane (kalcijum, gvožđe, folna kiselina),
• Stvaranje kolagena,
• Sinteza i produkcija steroidnih hormona – antiinflamatorno dejstvo,
• Sinteza neurotransmitera,
• Antioksidans (povećava moć fagocita i tako direktno deluje na bakterije, a indirektno preko enzima mijeloperoksidaze stvara slobodne radikale koji oštećuju metabolizam bakterija).

Kao antioksidans vitamin C smanjuje incidencu karcinoma, naročito želuca.

Izlučivanje

Vitamin C se izlučuje iz organizma mokraćom (65%). 
Visoke doze dovode do pada pH vrednosti mokraće (zakiseljavanje) i tako je povećana mogućnost stvaranja kalcijum oksalatnih kamenčića u bubrezima.

Izvori

Najbogatiji izvori vitamina C su šipak, južno (citrus) voće i zeleno povrće (gde ima najviše hlorofila u spoljnim listovima). Ima ga u semenu u fazi klijanja.

Mnoge vrste životinja mogu sintetisati askorbinsku kiselinu jer imaju enzim koji može da konvertuje glukozu ili galaktozu u L-askorbinsku kiselinu.

Čovek ne može da sintetiše C vitamin i zbog toga ga mora unositi putem hrane.

Deficit:

U uslovima normalne ishrane ne dolazi do deficita C vitamina jer čovek iz voća i povrća zadovoljava 90% potreba, mleka i mlečnih proizvoda 5%, jaja, ribe i mesa 1% potreba. 
U nepovoljnim životnim uslovima (rat, logorovanje, zarobljeništvo) može da nastane deficit usled dugotrajnog neunošenja svežeg voća i povrća (tri meseca).

Nedostatak vitamina C u organizmu nastaje nakon dugih zimskih meseci, kada se na proleće ne mogu popuniti ispražnjeni depoi vitamina C zbog visokih cena svežeg voća i povrća.

Hipovitaminoza je delimičan nedostatak vitamina C koji se manifestuje gubitkom apetita, umorom, nervozom, bolovima u mišićima i zglobovima, gubitkom telesne težine, suvom kožom i čestim prehladama. Avitaminoza – skorbut – potpuni nedostatak vitamina C.

Svi pomenuti simptomi hipovitaminoze su još izraženiji uz fragilnost (lomljivi) krvnih sudova i kapilarno krvarenje (petehije). Ako se deficit ne leči dolazi do izraženih krvarenja po koži, mišićima, desnima i unutrašnjim organima što može da dovede do iznenadne smrti. Takođe, zapažamo anemiju koja je kod hipovitaminoze C mikro- i makrocitna. Anemija nastaje zbog toga što je vitamin C neophodan za sintezu hemoglobina, za pravilno sazrevanje eritrocita, za metabolizam folne kiseline, kobalta i gvožđa i kao odraz opšte pothranjenosti. Deficit se lako otklanja davanjem 25 mg vitamina C deci (u mleko) četiri puta dnevno, jednu do dve nedelje, a odraslima se daju deset puta veće doze.

VITAMIN H

(biotin; faktor protiv štetnog dejstva belanceta jajeta; koenzim R)

Pripada grupi vitamina B-kompleksa. Izolovan je 1936. godine. 
U organizmu čoveka sintetišu ga bakterije (donji deo tankog creva), pa se kod ljudi ne javlja deficit.

Preporučena doza:

(100-300 µg/dan)

Od 2 meseca do 4 godine 0.15 mg/dan

Odrasli 0.3 mg/dan

Trudnice i dojilje 0.3 mg/dan

Vitamin H je neophodan sportistima, ali i drugim ljudima čija je profesija vezana za veća fizička naprezanja. Studije su pokazale da se biotin troši na razlaganje mlečne kiseline, jer je kod sportista nađen manjak ovog vitamina.

Apsorpciju vitamina H u organizmu pomažu vitamini B5, B11, B12 i drugi vitamini B-kompleksa, vitamin C, sumpor, a otežavaju kafa, alkohol, avidin (antivitamin) i antibiotici (uništavajući crevne bakterije).

Prirodni izvori:

Široko je rasprostranjen, a najviše ga sadrži žumance, sardine, bubrezi, jetra, leguminoze, sočivo, nepolirana riža, pečurke, karfiol, celo zrno pšenice, čokolada.

Uloga:

• Metabolizam proteina, masti i ugljenih hidrata,
• Sinteza purina,
• Bitan je za rast ćelija koze,
• Neophodan je za iskoričćavanje drugih vitamina B-kompleksa,

Deficit:

U sirovom belancetu postoji antivitamin biotina – avidin, koji sa biotinom gradi nerastvorljiva jedinjenja.

• Sivkasta boja kože,
• Ekcem lica i tela,
• Iscrpljenost, depresija.

VITAMIN H’

(PABA – paraaminobenzoeva kiselina; vitamin Bx)

PABA je deo molekula folne kiseline. 
Sintetišu je bakterije u digestivnom traktu čoveka tako da nije zabeležen deficit.

Preporučene doze nisu ustanovljene.

Apsorpciju pomažu vitamini B-kompleksa, vitamin C, a odmažu kafa, alkohol i sulfonamidi.

Prirodni izvori: Kvasac, jetra, pirinač (ljuska), crni hleb.

Uloga:

• Predstavlja faktor rasta za izvesne mikroorganizme,
• Koenzim u razlaganju i utilizaciji proteina,
• Proces formiranja eritrocita,
• Pomaže apsorpciju vitamina B5,
• Pruža najbolju zaštitu od UV zračenja i to UVB (izazivaju opekotine), a propusta UVAzrake.

Deficit: Retko se javlja jer se vitamin H’ sintetiše u ljudskom organizmu. Eksperimentalno izveden deficit dovodi do pojave nervoze, anemije, digestivnih problema, glavobolje, ekcema.

VITAMIN J

(holin)

Naš organizam je u stanju da sintetiše holin metilisanjem holamina. 
Ubraja se u lipotropne supstance, a neki autori ga i ne smatraju vitaminom.

Preporučene doze: Nisu ustanovljene.

Potrebe ljudskog organizma su znatno veće od ostalih supstanci koje ubrajamo u vitamine. Dnevno unesemo oko 900 mg vitamina J.

Apsorpciju pomažu vitamin A, vitamini B-kompleksa, linoleinska kiselina, inozitol, a otežavaju kafa, alkohol i veći unos šećera.

Prirodni izvori: Jaja, džigerica, mozak, bubrezi, meso, pivski kvasac, soja, lisnato zeleno povrće, pšenicne klice.

*Uloga: *

• Pomaže stvaranje fosfolipida,
• Vrši emulgovanje masti i omogućava da holesterol u žuči ostane u rastvorenom stanju,
• Lipotropan je, tj. sprečava nagomilavanje masti u jetri ubrzavajući proces prenošenja masti iz jetrinih ćelija (hepatocita) u druge depoe masti,
• Dobar je za rast i kvalitet kose,
• Podstiče pamćenje, naročito u starosti.

Deficit: Hipovitaminoza vitamina J dovodi do stvaranja masne jetre, eventualno i ciroze jetre, krvarenja u bubrezima, nepodnošenja masti, ateroskleroze i povišenja krvnog pritiska.

VITAMIN I

(inozitol)

Preporučene doze: nisu ustanovljene.

Apsorpciju pomažu vitamini B-kompleksa, vitamin C, fosfor, holin i linoleinska kiselina, a otežavaju velik unos šećera, kafa, čaj, alkohol i kukuruz.

Prirodni izvori: Citrusno voće, orah, suvo grožđe, kikiriki, mleko, meso, goveđi mozak i srce, pivski kvasac, crni sirup od melase, cela zrna, kupus.

Uloga:

• Metabolizam masti i holesterola,
• Snižava nivo holesterola,
• Sa holinom ima lipotropno dejstvo,
• Ishrana ćelija centralnog nervnog sistema,
• Vitalan je za rast kose.

Deficit: Usled nedostatka javljaju se promene na koži, zatvor i visoke vrednosti holesterola.

VITAMIN P

(bioflavonoidi; faktor propustljivosti kapilara)

Vitamin P predstavlja niz srodnih jedinjenja iz grupe biljnih glikozida, flavona i flavonola, a to su izvesne prirodne boje u namirnicama.

Čine ih: trokseruten (vitamin P4), rutin (heljda), hesperidin, eriodiktin (narandža i limun), tangeritin (mandarina), kvercetin, kvercitin, miricitin, naringin (grejp), askorutin, epikatehin, venoruton, troksevazin i td.

Bioflavonoidi iz citrusnih jedinjenja su najaktivniji i najčešće se nalaze u kori, belom sunđerastom delu ispod kore i u membranama između segmenata ploda.

Preporučene doze:

50-100 mg/dan

Prirodni izvori: Kora narandže, citrusno voće, crni i beli luk, celer, ljuska krompira i paradajza, kajsija, višnja, šipak, crna ribizla, kupina, malina, heljda.

Uloga:

• Neophodan za regulisanje otpornosti i propustljivosti kapilara,
• Sa vitaminom C učestvuje u formiranju vezivnog tkiva,
• Deluje zaštitno na vitamin C jer sprečava njegovu brzu oksidaciju i razaranje,
• U kombinaciji sa vitaminom C ima antibakterijsko i antialergijsko dejstvo.

Deficit: Najčešće se javlja uz skorbut.

Znaci nedostatka vitamina P su:

• Lako zadobijanje modrica,
• Tendencija ka kapilarnim krvarenjima.

Stanje se popravlja davanjem vitamina C i P.

VITAMIN U

(metilmetioninsulfonij, antiulkusni cinilac)

Vitamin U je zaštitna supstanca koja se nalazi u kupusu.

Smatra se da njegov nedostatak dovodi do ulkusnih promena na sluznici želuca i creva.

Tablete ovog vitamina (1 tab ima 50 mg methylmethioninsulfonii chloriduma) koriste se u terapiji gastritisa, ulkusa želuca i duodenuma.

LIPONSKA KISELINA

(tiooktanska kiselina; protogen; faktor prenosa acetata)

To je masna kiselina koja je jako značajna u metabolizmu. 
Koristi se u terapiji metaboličke acidoze, infektivnog i toksičnog hepatitisa, dijabeta kod dece.

Uloga:

• Oksidativna dekarboksilacija piruvata u acetat,
• Aktivacija enzima ciklusa trikarbonske kiseline,
• Eliminise mlečnu kiselinu,
• Stimuliše rast bakterija mlečno-kiselinskog vrenja.

Izvor:Healthclub.rs