Već znamo da redovna fizička aktivnost čuva srce, jača mišiće i pozitivno utiče na raspoloženje. Međutim, postoji još jedan razlog da češće ustanemo sa kauča: istraživanja povezuju fizičku aktivnost sa manjim rizikom od raka dojke, naročito nakon menopauze.
Kretanje može biti važno i nakon dijagnoze. Studije su povezale fizičku aktivnost sa boljim dugoročnim ishodima i kvalitetom života kod žena koje su se lečile od raka dojke. Ipak, važno je napraviti razliku: povezanost ne znači da je dokazano da vežbanje samo po sebi sprečava bolest ili garantuje oporavak.
Kako fizička aktivnost može da utiče na rizik?
Istraživanja ukazuju na nekoliko mogućih objašnjenja. Jedno od njih odnosi se na telesnu masu. Masno tkivo utiče na hormonsku i metaboličku ravnotežu organizma, a višak kilograma nakon menopauze povezan je sa povećanim rizikom od određenih oblika raka dojke.
Redovno kretanje može da pomogne u održavanju telesne mase i povoljno utiče na metabolizam. Pored toga, istražuju se i njegovi efekti na upalne procese i hormone koji mogu imati ulogu u razvoju bolesti.
To, naravno, ne znači da su telesna masa ili način života jedini faktori rizika. Na pojavu raka dojke utiču i godine, genetika, porodična istorija i drugi faktori na koje ne možemo uvek da utičemo.
Koliko je vežbanja dovoljno?
Dobra vest je da ne morate da provodite sate u teretani da biste bili aktivniji. Opšte preporuke za odrasle su najmanje 150 minuta fizičke aktivnosti umerenog intenziteta nedeljno. To može da bude 30 minuta kretanja pet dana u nedelji.
Umereni intenzitet znači da vam se disanje i puls ubrzavaju, ali i dalje možete da razgovarate bez većih poteškoća.
Ne postoji jedna univerzalna količina vežbanja za koju je dokazano da garantuje određeno smanjenje rizika od raka dojke. Ipak, redovna aktivnost predstavlja koristan deo zdravih životnih navika.
Ne morate da volite teretanu
Ako vam sprave, tegovi i grupni treninzi nisu omiljeni, nema razloga da odustanete. Računaju se i aktivnosti koje lako možete da uklopite u svakodnevicu:
- Brže hodanje
- Vožnja bicikla
- Plivanje
- Ples
- Vežbe snage
- Baštovanstvo i drugi fizički poslovi
Najvažnije je da pronađete aktivnost u kojoj možete da uživate i koju ćete zaista redovno praktikovati. Ako ste do sada uglavnom sedeli, počnite kraćim šetnjama i postepeno povećavajte trajanje i intenzitet. Ne morate od ponedeljka da postanete potpuno nova osoba.
A šta ako je rak dojke već dijagnostikovan?
Fizička aktivnost može imati važnu ulogu i tokom oporavka nakon dijagnoze. Istraživanja povezuju kretanje sa boljim kvalitetom života, manjim umorom i povoljnijim dugoročnim ishodima kod žena koje su imale rak dojke.
Postoje i dokazi da odgovarajuće prilagođene vežbe mogu biti korisne za žene koje imaju limfedem, odnosno oticanje povezano sa poremećajem protoka limfe. Ipak, vrstu i intenzitet aktivnosti treba prilagoditi zdravstvenom stanju, terapiji i preporukama medicinskog tima.
Važno je i da se fizička aktivnost ne posmatra kao zamena za lečenje, kontrole ili preporučene preglede.
Mali korak koji ima smisla
Vežbanje ne može potpuno da ukloni rizik od raka dojke, ali predstavlja jednu od životnih navika na koje možemo da utičemo. Uz redovnu fizičku aktivnost, važno je voditi računa o preventivnim pregledima i razgovarati sa lekarom o individualnim faktorima rizika.
Ne morate odmah da trčite, kupujete članarinu u teretani ili pravite komplikovan plan treninga. Ponekad je dovoljno da počnete sa šetnjom, pa da je vremenom pretvorite u rutinu.
Jer cilj nije da svaki trening bude savršen. Cilj je da kretanje postane deo života, a ne još jedna obaveza koju stalno odlažemo za sledeći ponedeljak.
