Mnogi ljudi zaista vole ideju o 4 radna dana u nedelji.
Navodno, ovaj raspored rada ostavlja više prostora za aktivnosti u slobodno vreme i vreme sa porodicom. Zagovornici ovog radnog vremena u kome ljudi rade više sati dnevno, a manje dana u nedelji, kažu da to takođe smanjuje troškove. Mnoge kompanije su odlučile da isprobaju ovaj koncept, uključujući Google i Amazon, a mnogi programi su pokazali obećavajuće rezultate.
Ali da li je ovaj raspored rada zaista bolji?
Zvuči kao dobra ideja
Ideja o četiri radna dana u nedelji nije nova. Ovaj pristup je razmatran sedamdesetih godina. Istraživači sa Univerziteta Brigham Young su 2008. godine sproveli nekoliko istraživanja u kojima su radnici podelili svoja iskustva sa ovim rasporedom rada. Otkrili su da 4/5 njih ima pozitivno iskustvo. Zbog pozitivnih rezultata, guverner Jute je postavio obavezna 4 radna dana u sedmici za sve državne radnike. Cilj je bio smanjiti troškove, poboljšati kvalitet vazduha i još uvek ispuniti sve potrebne usluge. Međutim, 2011. godine vlasti u Juti su rekle da štednja nikada nije ostvarena.
Postoji li skrivena opasnost?
Najveći problem sa ovim rasporedom je da svi potrebni radovi u datom vremenu budu završeni. Međutim, dan traje samo 24 sata. Matematika je jednostavna - rad 5 smena od 8 sati jednak je radnim - 4 smene od 10 sati. Opasnost je zbog umora i stresa koji se akumuliraju zbog produženog radnog vremena tokom dana. Jedna studija je utvrdila da se rizik od industrijske nesreće povećava za 37% za radnike koji rade više od 12 sati dnevno. Rizik je 61% veći za ljude koji rade i nakon završetka promena. Rad preko 60 sati nedeljno povećava rizik od povreda za 23%. Druga studija je pokazala da su dugi radni sati povezani sa povećanjem rizika od hroničnih bolesti kasnije u životu, posebno kod žena. Žene koje su radile preko 60 sati nedeljno, to jest, 12 sati dnevno, imale su 3 puta više šanse da dobiju srčane bolesti, artritis ili dijabetes, i 2 puta veću verovatnoću da se suoče sa hroničnom bolešću pluća ili astmom, za razliku od žena koje su radile 40 sati nedeljno. Oni koji su već navikli da rade više samo će povećati pritisak i stres.
Da li se isplati?
Pored zdravstvenih problema, treba uzeti u obzir i efekte mentalnog zdravlja, nivoe stresa i umora. Psiholozi shvataju da ljudi ne mogu efikasno da funkcionišu kada su umorni ili pod stresom. Pored toga, može se smanjiti i fleksibilnost u odvajanju vremena za porodicu ili decu. Budući da će roditelji morati ranije ići na posao i vratiti se kasnije, retko imaju vremena za druženje sa svojom decom.
M.L.
