Stari Grci su govorili o „akrasiji“ pre nego što je ovaj fenomen postao popularan. Šta to znači?
Kada ste sebi obećali da ćete ići na trčanje 3 puta nedeljno (ili pilates, ili u teretanu) i uvek ste završili na kauču sa čipsom i Netflixom. Kada kažete da treba da spavate 8 sati, ali skrolujete na TikTok-u do ujutru. Kada znate rokove za svoj posao ali ostanite budni celu noć da biste ga isporučili na vreme. Zašto imamo toliko loših navika kada znamo šta da radimo?
Sokrata, Platona, Aristotela i stare Grke, posebno je zanimalo ovo filozofsko pitanje: Zašto sami sebi nanosimo štetu? Uzdržavanje, antonim umerenosti, je odgovor. „Akrasija“ je Aristotelov termin koji opisuje fenomen da, iako znamo šta je razborito i razumno uraditi, ne možemo to učiniti. Primer - Hoću da jedem pravilnije, punim frižider voćem i povrćem (koje trune) ali naručujem brzu hranu.
Šta su stari Grci rekli o našoj nesposobnosti da uradimo pravu stvar?
Aristotel prihvata odlučujuću ulogu emocija i ljudskih strasti u psihologiji ljudskog delovanja. Za Sokrata, vrlina nije primena opštih pravila koja nam govore šta treba da radimo da bismo bili dobri, već je to specifično stanje duše. Koncept akrasije dolazi iz debate u antičkoj filozofiji o tome da li je moguće delovati protiv onoga za šta znate da je dobro za vas. U Protagori je Platon napisao da Sokrat nije verovao da je to moguće, jer su svi naši voljni postupci proizvod razuma i zato se osećamo toliko krivim kada donosimo nezdrave odluke.
Odugovlačenje je toliko star problem da su čak i Sokrat i Aristotel imali termin za to.
Aristotel je takođe dao ime za ono što se dešava kada promenite mišljenje o tome šta je dobro za vas suočeni sa iskušenjem ili željom: slaba radikalna akcija. Moralni je problem ako se ponašate bez ograničenja, čak i ako samo jedete čokoladu.
Šta nam kažu stari Grci? Da mislimo da želimo da idemo u teretanu 3 puta nedeljno ili da prestanemo da pušimo, ali u stvarnosti jednostavno ne želimo. Ako ne možemo da se posvetimo dijeti (na primer) to znači da dijeta nije bila za nas. Rešenje možda nije uvek da potisnete svoje konfliktne želje.
Šta bi vam rekli stari Grci (u paralelnom univerzumu)?
Ako se vratite kući sa posla iscrpljeni nesavladivim poslom i naručite picu umesto domaćeg obroka, da li je problem vaše želje ili vaš radni život? Ups.
Dakle, da biste postigli svoje ciljeve, možda bi bilo efikasnije da postavite program koji vam ne dozvoljava da ga ponovo prekršitem jer i stari Grci su znali da smo na kraju krajeva svi ljudska bića sa manama.
