Korišćenje društvenih mreža je povezano sa povećanim rizikom od depresije, koji varira u zavisnosti od starosti korisnika i koju mrežu uglavnom koristi.
Ovo je još jedna studija koja pronalazi vezu između društvenih mreža i verovatnoće simptoma depresije. Ali bez preciziranja u kojoj meri onlajn platforme jednostavno iznose na videlo ili pogoršavaju već postojeće probleme mentalnog zdravlja koji se ranije nisu javljali.
Istraživači sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Harvard i Opšte bolnice Masačusets objavili su članak u američkom medicinskom časopisu JAMA Netvork Open.
U naučnoj studiji analizirali su podatke za skoro 5.400 odraslih osoba. Njihova prosečna starost je bila 56 godina, a dve trećine su bile žene. Nijednom od učesnika nije dijagnostikovana blaga depresija na početku studije. Ali godinu dana kasnije (maj 2021.), skoro svaki deseti korisnik (9%) pokazao je znake depresije.
Slične teme
Društvene mreže koje povećavaju depresiju
Rizik od razvoja depresije se povećao upotrebom tri popularne mreže: Snapchat, Facebook i TikTok. Ali postojale su razlike u godinama. Rizik je bio veći za korisnike TikTok-a i Snapchata starije od 35 godina, ali ne i za mlađe ljude. Obrnuto je važilo za Facebook, gde je rizik od depresije bio veći za korisnike mlađe od 35 godina, ali ne i za odrasle.
"Odnos između društvenih mreža i mentalnog zdravlja bio je predmet intenzivne debate", rekao je vodeći istraživač dr. Roj Perlis. On je istakao da nije jasno, čak ni iz novog istraživanja, da li same društvene mreže zaista izazivaju depresiju.
„Jedno od mogućih objašnjenja je da ljudi sa visokim rizikom od depresije, čak i ako još nemaju depresiju, češće koriste društvene medije. „Drugo objašnjenje je da društvene mreže zaista povećavaju rizik.“
.jpg)
Kako se društvene mreže odnose na depresiju?
Izlaganje osobe nerealnim slikama ne samo da stvara osećaj ljubomore, već i iskrivljenu percepciju života drugih ljudi. Ovaj izveštaj se na kraju poredi sa presudom koja je uvek ta da drugi žive bolje, srećnije i uspešnije.
S druge strane, takođe je moguće da ljudi koji su skloni depresiji pribegnu društvenim mrežama kako bi popunili ovu prazninu. Ovo stvara začarani krug, koji održava osećaj depresije i niskog samopouzdanja.
Naravno, demonizacija društvenih mreža neće pomoći nikome ko pati od depresije ili anksioznog poremećaja. Pravilna upotreba, prevencija, rana dijagnoza i pravilan tretman su glavni elementi koji mogu pomoći svakome kome je potrebna.
