Strah od dodira: šta treba da znate o haptofobiji

Haptofobija, taktilofobija, hafofobija - strah od dodira ima ogroman broj imena. Ova fobija je opasna na svoj način i može pretvoriti život u pakao. Reći ćemo vam šta još treba da znate o njoj.

Kao što smo već primetili, haptofobija je povezana sa strahom od dodira. Uprkos činjenici da nije tako česta kao, na primer, klaustrofobija, ona utiče na osobu na destruktivan način. Specijalisti portala Very Well Mind, posvećenog mentalnom zdravlju, napominju da se haptofobija odnosi na specifične fobije – strah od određenog objekta ili situacije. Kod nekih se može manifestovati kao strah od bilo kakvog dodira, dok su drugi užasnuti dodirom osobe određenog pola.

Iracionalni strah da će vas neko dodirnuti nije povezan sa drugim anksioznim stanjima, kao što su socijalna fobija ili strah od intimnosti. Mnogi ljudi sa haptofobijom su u stanju da formiraju jaka prijateljstva ili odnose. Iako u ovom slučaju, oni mogu imati još jedan strah - da će voljena osoba otići bez odgovarajućeg ispoljavanja fizičke naklonosti. Kada osoba sa haptofobijom izbegava dodirivanje, druga se može osećati odbačeno.

Simptomi haptofobije

Prema portalu medicinske pomoći Medical News Today, fobija izazvana dodirom može da traje čak šest meseci kod haptofoba. Osim toga, fizički kontakt može dovesti do novog straha – agorafobije. Izražava se u strahu od mesta na kojima se morao iskusiti strah.

Stručnjaci identifikuju sledeće simptome koje haptofob oseća nakon dodirivanja osobe:

• trenutni strah ili anksioznost tokom procesa ili čak pri pomisli na sam proces;
• napadi panike, komplikovani ubrzanim otkucajima srca, pojačano znojenje;
• opšta anksioznost koja na kraju dovodi do lošeg kvaliteta života i depresije;
• namerno izbegavanje situacija u kojima se pacijent može dodirnuti;

Druge fizičke manifestacije haptofobije uključuju koprivnjaču, mučninu, hiperventilaciju i nesvesticu.

Obično se simptomi haptofobije ne mogu kontrolisati. Ponekad se može činiti da oni potpuno zaposednu čovekove misli i potčine njegovu svest. To dovodi do činjenice da jedna osoba na svaki mogući način izbegava situacije okidača ili objekte. Pacijent prelazi na taktiku osiguranja svoje sigurnosti, ali to može imati negativan efekat i, obrnuto, povećati anksioznost usled fobije.

Vremenom se ozbiljnost simptoma blago smanjuje, osoba se navikne na njih. Međutim, stalna potraga za sofisticiranijim načinima da se izbegnu okidači pogoršava mentalno stanje. Stručnjaci britanskog medicinskog centra Tranceform Psychology, međutim, kažu da većina obolelih od haptofobije primećuje efikasnost posebno osmišljenih psiholoških kurseva i nakon posete im postaje bolje.

Zašto se haptofobija može razviti

Neki ljudi veruju da je haptofobija bolest velikih gradova. Živeći u metropoli, osoba želi da pronađe svoj miran kutak, koji će joj omogućiti da bude sama sa sobom. Međutim, naučna zajednica je uverena da ova bolest može imati dublje uzroke: neuroze i opšti poremećaji u nervnom sistemu, pubertet, hormonalni poremećaji, oštećenje mozga. Strah od dodirivanja drugih može se javiti i kod osoba sa poremećajem iz autističnog spektra.

Fizičko i seksualno zlostavljanje je još jedan faktor. Pacijent se možda ni ne seća situacije koja mu se dogodila, ali će mozak i dalje slati alarmne signale.

Pored toga, haptofobija se može javiti kod onih koji već boluju od neke vrste mentalne bolesti ili druge patologije. Pre postavljanja dijagnoze bolesti, kvalifikovani stručnjak mora isključiti potencijalna stanja koja mogu imati zajedničke simptome sa haptofobijom. To uključuje napade panike, socijalni anksiozni poremećaj i posttraumatski stresni poremećaj.

U nekim slučajevima, bolest može pokazati znake karakteristične za hlofobiju - strah od gomile - i mizofobiju - strah od klica, prljavštine. Da bi razvio ispravan plan lečenja, lekar takođe treba da isključi alodiniju, u kojoj ljudi izbegavaju dodirivanje jer im uzrokuje fizički bol.

Dijagnostika i lečenje

Prema SZO, oko polovine odrasle populacije sveta pati od strahova koji ometaju svakodnevni život. Oko 12% njih razvija nekontrolisane fobije. Čak je i približan broj pacijenata sa dijagnozom haptofobije nepoznat. Međutim, stručnjaci su istakli da se strah od dodira istakao kao jedan od strahova koji su se kod mnogih razvili tokom pandemije koronavirusa.

Što se tiče lečenja, kao i u slučaju drugih mentalnih bolesti, uvek je potrebno kontaktirati specijaliste koji će izgraditi jasnu šemu nege. Dodatni načini da ublažite svoju fobiju mogu biti časovi plesa ili glume. Takođe možete naučiti tehnike disanja i početi meditirati.