Meditacija je praksa uma i tela u kojoj je pažnja usmerena na sadašnju svesnost, dah i um. Ima za cilj da promoviše svest, neguje blagostanje i smanji stres i anksioznost.
Postoji mnogo vrsta i praksi meditacije i može se praktikovati skoro svuda, sve dok ste svesni svog tela i okoline. Vrste meditacije variraju tokom prakse svake osobe i mogu uključivati meditaciju zasnovanu na dahu, prakse svesnosti, vizuelizaciju zasnovanu na prirodi, mantru i duhovnu meditaciju. Meditacija može poboljšati kvalitet života zahvaljujući brojnim psihološkim i fizičkim prednostima.
Meditacija smanjuje stres
Pokazalo se da intervencije zasnovane na svesnosti, kao što je meditacija, poboljšavaju mentalno zdravlje, posebno u oblasti stresa, prema povezanoj studiji. Kada se suočimo sa teškim ili stresnim vremenom, naša tela proizvode kortizol, steroidni hormon odgovoran za regulisanje stresa i našeg prirodnog odgovora „bori se ili beži“, između mnogih drugih funkcija.
Hronični stres može izazvati produženi i povišen nivo kortizola, što može dovesti do drugih negativnih efekata na zdravlje. Pošto se fokusira na smirivanje uma i regulisanje emocija, meditacija može pomoći u smanjenju hroničnog stresa na telu, ali i smanjiti rizik od njegovih neželjenih efekata.
Pomaže u upravljanju stresom
Meditacija može pomoći da se nosite sa efektima stresa, i fizički i psihički. Ljudi sa anksioznošću koji su redovno meditirali tokom tri godine videli su pozitivne, dugoročne efekte na svoje mentalno zdravlje, prema povezanoj studiji.
Jača zdravlje imunološkog sistema
Takođe je utvrđeno da je meditacija efikasna bihejvioralna terapija za različita stanja povezana sa oslabljenim imunološkim sistemom. Takođe se pokazalo da smanjuje odgovor tela na stres, što dovodi do smanjenja upale i smanjenog rizika od stanja kao što su hronični bol, umor i srčana oboljenja.
Meditacija poboljšava pamćenje
Prema jednoj studiji, tokom meditacije, mozak proizvodi više sive materije. Siva materija je vitalna za zdravu kognitivnu funkciju mozga jer štiti hipokampus, deo našeg mozga povezan sa pamćenjem. Takođe je od vitalnog značaja za osnovne, ljudske funkcije, uključujući našu sposobnost da kontrolišemo svoje kretanje i emocije. Ista studija je pokazala da 30 minuta dnevno tokom osam nedelja meditacije može povećati količinu sive materije koju telo proizvodi.
Reguliše raspoloženje
Vremenom, meditacija može promeniti način na koji emocionalno reagujete na situacije. Elementi kao što su svesnost i kontrolisano disanje mogu dovesti do manje impulsivnih reakcija. To praktično znači da u emocionalnim situacijama, kao što su bes ili panika, možete naučiti da uspešnije regulišete svoje raspoloženje.