Zdravlje mozga je tema koja izaziva veliku pažnju naučnika, naročito kada se govori o očuvanju njegovih funkcija tokom starenja.
Iako su nam poznati brojni faktori rizika koji ubrzavaju starenje mozga, sve do nedavno bilo je malo informacija o tome kako možemo usporiti proces opadanja kognitivnih sposobnosti. Međutim, nova istraživanja sugerišu da je upravo ishrana ključna za usmeravanje ovog procesa.
Mediteranska ishrana: tajna za zdrav mozak
Novo istraživanje, sprovedeno od strane renomiranih istraživača sa Univerziteta Nebraska-Lincoln i Univerziteta Illinois-Urbana Champaign, ukazuje da mediteranska ishrana može imati izuzetno blagotvoran uticaj na zdravlje mozga, naročito tokom starenja. Tim se fokusirao na istraživanje specifičnih nutritivnih faktora koji utiču na očuvanje kognitivnih funkcija kod ljudi uzrasta 65-75 godina.
Ishrana koja doprinosi mentalnoj oštrini
Istraživači su analizirali biohemijske markere u krvi, kao i mentalne sposobnosti učesnika istraživanja, otkrivajući da su oni koji su imali bolju mentalnu funkciju pratili specifičan obrazac ishrane. Ovaj obrazac je uključivao visok nivo korisnih masti (poput omega-3 masnih kiselina), antioksidanata i karotenoida (kao što su lutein i zeaksantin), vitamina E i holina. Ovi sastojci su glavni sastojci mediteranske ishrane, poznate po tome što pospešuju zdravlje mozga i pomažu usporavanju procesa starenja.
Zdravlje mozga kroz mediteranske sastojke
Ishrana koja se temelji na mediteranskoj dijeti uključuje bogate izvore vlakana, vitamina i minerala koji jačaju zdravlje mozga. Voće, povrće, integralne žitarice, mahunarke i orašasti plodovi predstavljaju svakodnevni deo ove ishrane, a sve ove namirnice su bogate vlaknima koja podržavaju zdravlje mozga. Pored toga, umerena konzumacija mlečnih proizvoda poput jogurta i sira, kao i nezamenjivo maslinovo ulje, koje je bogato vitaminom E i zdravim mastima, čini osnovu ove ishrane.
Riba, masne kiseline i zdravlje mozga
Jedan od ključnih faktora koji je istraživački tim identifikovao je visok nivo konzumacije ribe, naročito masnih riba poput sardine, koja je bogata omega-3 masnim kiselinama. Ove kiseline su ključne za očuvanje kognitivnih funkcija i sprečavanje oštećenja mozga. Takođe, preporučuje se konzumacija piletine i jaja, dok se crveno meso preporučuje u manjoj meri – maksimalno četiri puta mesečno. I naravno, vino, kada se pije umereno, može biti deo ove zdrave ishrane, ali u malim količinama.
Istraživanje koje ide dalje od tradicionalnih testova
Ova studija je posebna jer nije zasnovana samo na anketama o ishrani, već uključuje i detaljne kognitivne testove i snimanje mozga, čime se stvara dublja veza između ishrane i zdravlja mozga. Ovaj pristup omogućava istraživačima da steknu potpuniju sliku o tome kako ishrana utiče na strukturu mozga, njegovu funkcionalnost i metaboličke procese, što može značajno doprineti razumevanju kako ishrana utiče na zdravlje mozga tokom starenja.
Budućnost: terapije temeljene na ishrani
Naučnici planiraju da nastave istraživanja kako bi još bolje razumeli kako obrazci ishrane mogu doprineti zdravlju mozga. Rezultati ove studije mogu poslužiti kao osnova za razvoj novih terapija i intervencija koje mogu pomoći u održavanju zdravlja mozga tokom starenja. Takođe, istraživanja ovog tipa usmerena su i ka razvoju novih strategija za prevenciju neurodegenerativnih bolesti kao što je Alchajmerova bolest.
