Porodica - Kućni ljubimci

Kućni ljubimci – naši najbolji učitelji?

Kućni ljubimac ima sve odlike čoveka, a ipak nijednu njegovu manu.

Bez obzira na to da li ste ljubitelj pasa, mačaka ili možda ptica, sigurni smo da se u potpunosti slažete sa ovom izjavom. Ova divna stvorenja već odavno zaslužuju da se nazovu ne samo ravnopravnim članovima porodice, već i našim najboljim učiteljima (da ne kažem life coach-ovima). A da li je... pardon, zašto je to tako, pročitajte u nastavku ovog teksta.

Prva, verovatno i najčešća asocijacija na pomen reči “kućni ljubimac” je odanost. Pridruženi pojmovi su i vernost, lojalnost, privrženost. Suština je ista: naši četvoronožni prijatelji nas nikada ne ostavljaju na cedilu (što se ne može baš uvek reći za ljudske primerke prijatelja). Samim tim oni nam svojim primerom pokazuju kako trebamo da se ophodimo prema najvažnijim ljudima u našim životima.

Priznaćete, ova osobina čini ne samo najpoželjniju već možda i najbitniju komponentu svake bitne veze koju uspostavljamo, a opet – upravo ona tako često nedostaje. Lojalnost je utoliko bitnija ukoliko uzmemo u obzir da ona u sebi sadrži i bezuslovnu podršku, razumevanje tuđih postupaka i osećanja, a istovremeno garantuje i maksimalnu poverljivost. Obratite pažnju na reč bezuslovno, jer ljubimac je taj koji pokazuje svoju maksimalnu privrženost u svim mogućim trenucima, a da pritom ne traži ništa zauzvrat.

Druga (i za mnoge iznenađujuća) stvar kojoj nas naši ljubimci uče je – razvijanje osećaja zadovoljstva. Ali onog pravog, realnog, svakodnevnog. Koliko često nam se dešava da, i pored svega onoga što imamo (pritom ne mislim samo na materijalne stvari!) uhvatimo sebe kako razmišljamo – “eh, samo da mi je još ovo da nabavim” ili “kada bih mogao još ono da uradim”? Sve ove misli nas neminovno izbacuju na neku vrstu “ljudskog tržišta” gde sebe svakodnevno upoređujemo sa svojom okolinom, što vremenom svakog od nas odvodi u gotovo hronično nezadovoljstvo.

Jer, budimo realni, mi nikada nećemo uspeti da ulovimo tu šargarepu kojom nam naše okruženje konstantno maše ispred nosa, zar ne? Zašto se onda ne ugledati na naše ljubimce koji za sebe traže samo najosnovnije (ok, koja granula ili keksić više ne bi škodio) i koji jednostavno instinktivno znaju kako da uživaju u svakom sekundu provedenom u lepom, toplom, i prijateljski nastrojenom okruženju. Zaista, ljubav može biti dovoljna – poručuje vam vaš mezimac. Nemate razloga da mu ne verujete!

A kad smo već kod granula i keksića, još jedna bitna stavka kojoj nas naši ljubimci uče jeste – prihvatanje odgovornosti. Vežbanje reda, rada i discipline je odlična stvar za sve one koji osećaju da im upravo ove osobine škripe. U tom smislu – ljubimce zaiste možemo poistovetiti sa bebama, oni direktno zavise od pomenutog osećaja odgovornosti – jednostavno rečeno uz njih učite kako da svakodnevno brinete o nekome, bilo da se radi o hrani, lekovima, šetnji, udobnosti. Istovremeno, to vam pomaže da postanete pravi tata-mata kada je u pitanju upravljanje (kako radnim, tako i slobodnim) vremenom, te kako da na najbolji i najproduktvniji način ispunite svoj dan.

I na kraju – zahvalnost. Osobina koja se najbolje može naučiti upravo kroz druženje sa životinjskim svetom. Ova stavka ide ruku pod ruku sa ranije pomenutim osećajem zadovoljstva, iz prostog razloga što je nemoguće biti zahvalan ukoliko nečim najpre niste zadovoljni. A ko ima bolji i razvijeniji njuh za zadovoljstva od naših ljubimaca? Oni ne samo da su zadovoljni kad god im posvetite sekund svog vremena, već i najmanji mogući znak pažnje i brige doživljavaju (i pokazuju!) na spektakularan način. Zamislite samo koliko je stvari na kojima mi svakodnevno trebamo biti zahvalni, i koliko je samo načina da tu zahvalnost i pokažemo!

All Rights Reserved. | 2009 - 2021. Copyright© Mini STUDIO Publishing Group. | Uslovi korišćenja | Developed by Mini STUDIO Publishing Group