U vremenu kada gotovo svaka kuća ima televizor, tablet, laptop i nekoliko mobilnih telefona, deluje pomalo neverovatno da rešenje za previše vremena pred ekranima možda nije još jedna aplikacija za roditeljsku kontrolu.
Naprotiv, moglo bi da se krije u nečemu mnogo jednostavnijem i pomalo staromodnom: u jasnom rasporedu, granicama i zanimljivim aktivnostima koje nemaju ekran kao glavnog junaka.
Za mnoge roditelje ekran je praktično rešenje kada treba završiti nešto po kući, spremiti ručak, odgovoriti na poruku ili jednostavno dobiti nekoliko minuta mira. I to je sasvim razumljivo. Svakodnevica sa decom ume da bude haotična, a ponekad je crtać na televizoru upravo ono što omogućava roditelju da uradi ono što mora.
Problem nastaje kada privremeno rešenje postane podrazumevana navika. Kada ekran postane prvi izbor čim je detetu dosadno, kada se naljuti, kada čeka, kada želi pažnju ili jednostavno ne zna šta bi sa sobom.
Deci ipak treba više od ekrana
Kada se dete navikne da mu je sadržaj stalno nadohvat ruke, običan dan bez ekrana može odjednom da deluje prilično dosadno. Igračke više nisu zanimljive, crtanje traje pet minuta, a samostalna igra postaje nešto što se veoma teško prihvata.
Tu zapravo nastupa ono što su prethodne generacije smatrale sasvim normalnim. Dan ne mora da bude ispunjen zabavom od jutra do večeri. Knjiga, crtanje, društvena igra, igra sa braćom i sestrama, odlazak u park ili na igralište, pa čak i malo dosade mogu da daju detetu prostor da samo smisli čime želi da se bavi.
A dosada, koliko god roditeljima ponekad bila neprijatna, nije nužno neprijatelj. Upravo tada deca moraju da uključe maštu i pronađu sopstvenu zanimaciju.
„Staromodni“ trik zapravo su jasne granice
Rešenje ne mora da bude potpuno izbacivanje ekrana iz kuće. Mnogo je realnije da televizor, tablet ili telefon prestanu da budu prva i najlakša opcija u svakom slobodnom trenutku.
Tu može da pomogne jednostavan raspored. Na primer, porodica može da dogovori kada je vreme za crtane filmove ili tablet, a kada su na redu obrok, igra, čitanje, domaći zadatak ili vreme sa porodicom.
Najvažnije je da pravila budu jasna i dosledna. Ako se vreme pred ekranom svaki put produži čim dete počne da protestuje, vrlo brzo će shvatiti da se pregovaranjem može doći do još nekoliko minuta. A tih „još samo pet minuta“ ume da bude prilično mnogo kada ih ponovimo deset puta. Naravno, pravila ne važe samo za decu.
Deca gledaju šta rade odrasli i mnogo lakše prihvataju granice koje važe za celu porodicu. Zato zajednički obrok bez telefona, večernje igranje društvene igre, čitanje pred spavanje ili odlazak u šetnju bez stalnog proveravanja notifikacija mogu da budu mnogo efikasniji od bilo kog dugog predavanja o štetnosti ekrana.
Cilj nije da deca odrastaju tako što će zazirati od tehnologije. Ekrani su deo njihovog sveta i biće sve više prisutni u budućnosti. Važno je samo da nauče da tehnologija bude jedan deo dana, a ne ceo dan.
A možda je upravo tu cela tajna ovog navodno staromodnog trika: ne morate detetu samo reći da ostavi telefon ili tablet. Mnogo je bolje da mu ponudite dovoljno dobrih razloga da to poželi samo.
