Koliko puta vam se dogodilo da se vaše ljupko i mirno dete pretvori u pobesnelo čudovište u roku od dve sekunde?
Ako je odgovor, DOSTA PUTA, verovatno većinu tih trenutaka možete da povežete sa momentima kada ste im prekidali igru i zahtevali od njih da raspreme sobu jer je vreme za spavanje. Situacija je sledeća: deca ne vole promene i nemaju osećaj za vreme, niti im predstavlja nešto značajno činjenica da vi imate i drugih obaveza.
Kako se dakle usuđujete da prekinete njihovu igru? Zar ne znate da je satima slagolo svoje Lego kocke i gradilo neverovatne građevine? Ali posao roditelja nije uvek prijatan, i neko mora da bude odrastao (negativac) u celoj priči. Zato, sledeći put kada vaše dete dobije instrukcije da je igri kraj i da je vreme za spavanje, pre nego što se pretvori u tasmanijskog đavola, isprobajte ova 4 laka koraka koja savetuju stručni pedagozi.
Tajna je zapravo u načinu na koji vi reagujete na njihov bes. Deca su puna emocija i još uvek ne znaju da ih kanališu, pa su suze, ljutnja i negovodanje najčešći oblici njihovog izražavanja. Vašim pravilnim pristupom možete skratiti vreme ljutnje ali ga i produžiti. Evo dakle šta treba da uradite:
KORAK 1 – Uputite detetu značajan pogled i kažite:
“ Vidim da zaista želiš da nastaviš da se igraš sa svojim kockama”
KORAK 2 – Stvorite osećaj koji poručuje da je to sasvim uredu, i recite:
“ U redu je što se osećaš besno jer je vreme za igru završeno”
KORAK 3 – Napravite granicu
“Za danas je za sve nas igra sa Lego kockama završena. Vreme je da obučeš pidžamu”
KORAK 4 – Istaknite pozitivan deo:
“ Sutra ćemo se ponovo igrati zajedno i praviti šta ti želiš. Šta bi želeo sutra da pravimo?”
Ova tehnika je vrlo učinkovita jer pre svega vi ne ignorišete dete i njegove emocije, već prolazite korak po korak kroz njegova uznemirena osećanja.
Ž.J.
Izvor: Pure Wow
