Hiljade pacijenata obolelih od COVID-19 otkriva da čak i nakon što se oporave, „magla“ u mozgu ih sprečava da pravilno rade i funkcionišu u svakodnevnom životu.
Postoji mnogo mogućih neželjenih efekata koronavirusa koje stručnjaci tek otkrivaju, tako da je teško identifikovati koji su zapravo posledica COVID-19, a koji mogu biti samo slučajnost. Ali postoji jedna stvar koja se stalno pojavljuje: magla mozga. Nova studija sugeriše da bi ovo zapravo mogao biti neželjeni efekat koronavirusa.
COVID-19 i magla mozga
Konkretno, studija je analizirala podatke od 740 ljudi, prosečne starosti 49 godina, kojima je dijagnostikovan COVID-19 u poslednjih 7,5 meseci.
Istraživači su otkrili da značajan deo ima neki oblik kognitivnog deficita, kao što je magla u mozgu.
Najčešći problemi bili su otežano pamćenje, odnosno učenje novih informacija i sećanje na detalje iz prošlosti, što se javljalo kod 24% učesnika studije.
Istraživači su takođe otkrili da su oni koji su lečeni od koronavirusa kod kuće bili u većem riziku od onih koji su ostali u ambulantnim uslovima.
"Počeli smo da uviđamo da su tokom vremena mnogi pacijenti iskusili specifične probleme", kaže dr Beker.
Slične teme
Beker navodi da su on i kolege u početku verovali da će rezultati studije biti za starije ljude. Međutim, shvatili su da je većina ljudi koji su imali kognitivne probleme „prilično mladi“.
Magla mozga koju Beker proučava spada u „kišobran“ simptoma post-COVID-a.
Neželjeni efekti nakon COVID-19 mogu se javiti četiri ili više nedelja nakon infekcije virusom.
Dugotrajni simptomi nakon preležanog koronavirusa uključuju:
- Kratki dah
- Umor
- Magla mozga
- Kašalj
- Bol u grudima ili stomaku
- Glavobolja
- tahikardije
- Bol u zglobovima ili mišićima
- Dijareja
- Problemi sa spavanjem
- Groznica
- Vrtoglavica dok stojite
- Osip po koži
- Raspoloženje se menja
- Promena mirisa ili ukusa
- Promene u menstrualnim ciklusima
Kako bi COVID-19 mogao da izazove maglu mozga i druge probleme mentalnog zdravlja?
„Postoji mnogo pretpostavki, ali zaista još nemamo jasan odgovor“, rekao je Beker. Jedan od mogućih uzroka je taj što SARS-CoV-2, virus koji izaziva COVID-19, može upasti direktno u centralni nervni sistem i mozak.
Teorija je da moždana magla može biti rezultat virusa koji izaziva hroničnu upalu, čak i nakon što se osoba oporavila od COVID-19.
„Ovo je najverovatniji scenario“, rekao je Beker. Suština je da oni sa COVID-19 mogu iskusiti nedostatak kiseonika u telesnim tkivima kao što je mozak, ostavljajući neželjene efekte kao što je magla u mozgu.
Kognitivno oštećenje je potencijalno multifaktorsko i može biti rezultat direktnih virusnih efekata na centralni nervni sistem, imunološki efekat ili kombinacije oba. Kod teško bolesnih pacijenata, sedativi i drugi lekovi koji se daju u intenzivnu terapiju takođe mogu igrati ulogu.
Sigurno je samo da moždana magla nije neuobičajena.
Šta treba da uradite ako osetite maglu u mozgu?
Naučnici ove studije naglašavaju da svakako morate da obavestite svog lekara o tome šta se dešava. Takođe možete posetiti neuropsihologa kako biste procenili i pratili svoje stanje tokom vremena.
Koliko dugo može trajati magla u mozgu nakon COVID-19?
Drugi element koji ostaje nejasan je trajanje magle u mozgu. Naučnici tvrde da verovatno nestaje tokom vremena kod većine pacijenata.
„Još uvek mnogo učimo o tome“, rekao je Beker. Studija je proučavala pacijente sa COVID-19 nakon 7,5 meseci i otkrila visok nivo oštećenja.
„Ovi problemi se mogu rešiti posle 10 meseci ili mogu trajati mnogo duže“.
Iako ima mnogo pitanja na koje nemaju odgovore, Beker i tim nastavljaju da istražuju moždanu maglu izazvanu koronavirusom i nadaju se da će imati više odgovora u bliskoj budućnosti.
