Ksalol, u svetu poznatiji kao Zanaks (Xanax), je psihoaktivni lek koji sadrži alprazolam i koristi se u lečenju anksioznih poremećaja, nesanice i paničnih napada.
Psihičke i fizičke zavisnosti od Ksalola su, nažalost, česte zbog brzog delovanja ovog leka koji je pritom i veoma umirijući. Važno je što pre primetiti simptome zavisnosti kako bi se zaštitili od njihovih negativnih posledica.
Fizički simptomi zavisnosti od Ksalola
Kada ljudi na internetu pretražuju “xanax za sta se koristi” prvenstveno razmišljaju o rešavanju svojih tegoba koje će lek Xanax/Ksalol ublažiti, a ne o fizičkoj zavisnosti koja vreba iza ugla.
Kada se lek uzima duže vreme, telo počinje da se navikava na njega i potrebne su veće doze kako bi se efekat osetio. Samim tim i telo osobe koja konzumira Ksalol duže vreme postaje opušteno, a osoba deluje iscrpljeno i usporeno u očima okoline.
Otečeni ekstremiteti, zamagljen vid, glavobolje i suvo grlo su još neki od fizičkih simptoma koje osoba može osetiti kada je zavisna od Ksalola. Među ozbiljnije posledice dugotrajnog uzimanja Ksalola spadaju i srčana aritmija, otežano disanje i narušena koordinacija tela.
Psihički i emocionalni simptomi
Kao i kod mnogih drugih zavisnosti, pored fizičke postoji i psihičke zavisnosti kada je Ksalol u pitanju. Najčešći psihički i emocionalni simptomi su:
- Otežana koncentracija.
- Opadanje kognitivnih funkcija (nemogućnost učestvovanja u razgovoru, donošenja odluka itd.)
- Povećana osetljivost čula.
- Pogoršani mentalni poremećaji (ako postoje).
- Otežana socijalizacija.
- Panika i anksioznost u trenucima kada lek dugo nije uzet.
- Povećani rizici za stvaranje demencije.
- Depresija.
- Agresivnost.
Količina simptoma i njihova jačina zavise od količine Ksalola koji je osoba uzimala i dužine trajanja uzimanja leka.
Promene ponašanja kod zavisnika
Osobe zavisne od Ksalola pokazuju razne promene u ponašanju koje je moguće primetiti ako se pažljivo posmatraju. Pre svega zavisne osobe će imati nagle promene raspoloženja, napade panike, čestu apatičnost i generalnu odsutnost.
Nakon nekog vremena bez uzimanja leka zavisni ljudi će početi da budu opsednuti mislima o nabavljanju leka. Neretko će pokušati da traže od lekara da im prepiše dodatne doze ili će pokušati da nabave lek od prijatelja i porodice, u slučaju da je još nekome prepisan.
Na kraju, osobe zavisne od Ksalola mogu čak pokušati da lek nabave na crnom tržištu ili čak da pokušaju sa uzimanjem drugog sedativa kako bi zadovoljili zavisnost.
Simptomi apstinencije pri prestanku upotrebe
Pri prestanku uzimanja Ksalola, osoba koja je prethodno uzimala velike količine može osetiti jake reakcije tela. Neki od čestih simptoma su nesanica, razdražljivost, nervoza, panični napadi, drhtavice, obilno znojenje, mučnine i glavobolje.
Simptomi apstinencije mogu se javiti 24 časa nakon poslednje doze Ksalola i da traju od nekoliko dana do nekoliko nedelja. Ono što je naročito opasno je da zavisnost može nastati i kod onih koji lek uzimaju samo tri do šest nedelja.
Po istraživanjima iz 2024. godine, osobe koje uzimaju Ksalol više od 6 meseci, imaju 40% šanse da osete simptome apstinencije srednje i veće jačine.
Period apstinencije nastupa u fazama. Isprva osoba oseća nesanicu i anksioznost nakon 12 ili više sati bez leka.Posle nekoliko dana može doći do dodatnih simptoma povraćanja i mučnina, praćenim mirnim periodom nakon 10tak dana. Poslednja faza nastupa posle 2 nedelje ili više i može ponovo vratiti jaku anksioznost ili drugo stanje zbog čega je Ksalol i bio prepisan. Ta faza je najteža.
Kada potražiti pomoć?
Najbolji trenutak za traženje pomoći je kada vi ili vama bliska osoba koja konzumira Ksalol primetite da imate i najmanje simptome apstinencije. Upravo zbog jačine tih simptoma, lečenju zavisnosti ne pristupa se naglim prestankom uzimanja leka.
Mnoge klinike u Srbiji, uključujući i klinku za borbu protiv bolesti zavisnosti Dr Vorobjev, bave se postepenim smanjivanjem doza pacijentu uz korišćenje drugih lekova.
Lečenje zavisnosti od Zanaksa (Ksalola) se često odvija kroz više faza i podrazumeva pre svega detoksikaciju organizma, njegov oporavak, uklanjanje psihičke pa fizičke zavisnosti, i na kraju stvaranje mehanizma odbrane kako se leku osoba ne bi vratila.
Osobe se mogu lečiti stacionarno ili ambulantno. Prvo podrazumeva konstantan boravak u bolničkom okruženju gde je osoba izolovana od različitih okidača koji mogu da je povuku u ponovno uzimanje leka. Ambulantno lečenje se odnosi na redovno odlaženje u ambulantu radi kontrola. Oba pristupa podrazumevaju kako lečenje drugim medikamentima, tako i psihoterapiju.
Zaključak
Unsplash
Promene ponašanja kod zavisnika od Ksalola na početku mogu biti suptilne i lako ih je zanemariti. Međutim, one će vremenom postati sve izraženije i uticaće sve više na svakodnevne aktivnosti osobe.
Kako stvari ne bi otišle predaleko, važno je prepoznati te promene ponašanja kod zavisnika što pre i uputiti osobu na lečenje jer što se ranije pristupi problemu to su veće šanse za uspešno izlečenje.
Da li ste vi nekada bili zavisni od Ksalola ili znate nekoga ko je bio u toj situaciji? Budite slobodni da podelite vaša iskustva sa nama kako bi ih što veći broj ljudi video.
