U Engleskoj u 16. veku lavanda je počela da se koristi u čajevima zbog svojih lekovitih svojstava ali i zbog ukusa.
Za popularnost ove biljke i sve veću upotrebu u domaćinstvima treba zahvaliti tadašnjoj kraljici Elizabeti I koja je veoma cenila ovu biljku, naročito džem od lavande koji je često bio prisutan na njenoj trpezi. Jedna mediteranska legenda kaže da je devojka koja nosi sa sobom buketić lavande zaštićena i da joj se ne može ništa loše dogoditi.
Lavandula angustifolia je svakako jedna od najpoznatijih vrsta lavande i vrsta je koja se najviše uzgaja. U našim krajevima lavandu nazivaju i despić, trma, marijanac... Latinski naziv Lavandula potiče od latinske reči "lavare", što znači "prati", jer su je Rimljani dodavali u vodu za pranje i kupanje. Grci su je nazivali nardos, po sirijskom gradu Naardi. Nard je etarsko ulje dobijeno od biljke Nardostachys jatamansi, ali se naziv "nard" koristio i za etarska ulja dobijena od nekih drugih biljaka među kojima je bila i jedna vrsta lavande. Nard se pominje i u Bibliji, u Solomonovoj "Pesmi nad pesmama": "Dok je car za stolom, nard moj pušta svoj miris".
Lavanda raste na suvim i toplim padinama Mediterana. Pronađena je na Zelenortskim i Kanarskim ostrvima, gde prirodno raste, a može se naći i u drugim krajevima sveta, npr u Indiji i na Krimu. Francuska je poznata po gajenju lavande. Polja lavande - nepregledni ljubičasti redovi postali su zaštitni znak francuske oblasti Provanse. Uspešnost gajenja lavande u ovom kraju može se objasniti nadmorskom visinom (500-1000 nadm.v.). Koliko Francuzi cene ovu biljku govori i podatak da postoji i festival posvećen lavandi koji se obično održava tokom leta, najčešće u avgustu kada ova biljka cveta. I u toku godine održavaju se različite svečanosti i parade u čast lavande. U Hrvatskoj lavanda se uspešno gaji na Hvaru, a sve se više uspešnih proizvođača može naći i u našoj zemlji.
Lavanda je višegodišnja biljka, raste kao polužbun sa uskim kožastim listićima. Stabljika dostiže visinu 50-80 cm. Lišće i grane su prekriveni srebrnastim dlačicama, pa cela biljka ima sivozelenu boju. Od biljke se koristi cvet, čija boja može da varira od svetloplave do tamnoljubičaste, ali najčešća boja cveta je plavoljubičasta.
Za šta sve koristimo lavandu? Gaji se pretežno zbog etarskog ulja koje se dobija destilacijom pomoću vodene pare iz svežih cvetova i veoma je cenjeno. Koristi se u industriji parfema, u sapunima i kupkama zbog mirisa i umirujućeg efekta na kožu. U kombinaciji sa etarskim uljima drugih biljaka, koristi se i kao masažno ulje. Etarsko ulje lavande je u Prvom svetskom ratu korišćeno kao antibakterijsko sredstvo. Čisto, nerazblaženo ulje je rubefacijens. Rubefacijensi su supstance koje lokalno povećavaju protok krvi kroz tkivo, te stvaraju osećaj toplote pa se koristi lokalno kod poremećaja periferne cirkulacije. Osobe koje su sklone alergijama bi trebalo da budu opreznije sa korišćenjem ovog ulja jer može da izazove ekcem. U aromaterapiji, ulje lavande se koristi protiv migrena i glavobolja utrljavanjem na slepoočnice.
Zbog svog karakterističnog mirisa i ukusa, ulje se koristi kao korigens mirisa i ukusa u mogim farmaceutskim preparatima. Infuz lavande koristi se kod poremećaja raspoloženja i nesanice, ali i kod stomačnih tegoba: grčeva, nadutosti, lošeg varenja. Čaj od lavande se ne preporučuje trudnicama zbog nedostatka podataka o uticaju lavande na trudnoću i plod.
Naše bake koristile su osušene cvetove lavande u vrećicama i stavljale u garderobu kako bi je zaštitile od moljaca i drugih insekata, što je i danas u upotrebi.
Lavanda se koristi i kao začin u salatama, pastama i desertima, najčešće u kombinaciji sa ruzmarinom.
Kao deo buketa suvog cveća, osušeni cvetovi lavande će dodatno osvežiti i oplemeniti vašu prostoriju, a svojom bojom dodatno dekorisati ambijent.
Med lavande je naročito cenjen. Ima jak miris i oštar ukus i koristi se kod anemije i rahitisa, jer omogućava bolje iskorišćavanje kalcijuma i gvožđa iz hrane. Ovde se misli na pravi med dobijen iz košnice koja se nalazi u blizini polja lavande. Može se naići na neke recepte za pravljenje meda od lavande, ali je to zapravo 100 % bagremov med u koji su ubačeni cvetići lavande. To je isto lepa kombinacija, ali treba praviti razliku između tog meda i ovog koji je nastao prirodnim putem, u procesu koji pčele koriste i stvaraju med.
Lavanda uspeva na zemljištu gde uspeva i vinova loza. Otporna je na sušu i niske temperature, može da izdrži temperaturu do -30 stepeni Celzijusovih. Otporna je i prema bolestima i štetočinama, mada treba obratiti pažnju na jednu vrstu gljivice koja izaziva bolest na korenu biljke. Osetljiva je na korove, a ono što je veoma važno za uspešno gajenje lavande i dobijanje kvalitetne biljne droge je nadmorska visina na kojoj se gaji. Preporučuje se da to bude od 700-1200 m nadm.v. Francuska lavanda visokog kvaliteta dobija se sa terena koji se nalazi na 1600m nadm.v. Možete je proizvesti direktno, sejanjem semena ili iz rasada. Ukoliko želite da gajite lavandu zbog dobijanja kvalitetnijeg ulja, onda se preporučuje gajenje iz rasada. Pošto lavanda raste kao veliki žbun, preporučuje se veći razmak između zasada kako bi se biljci omogućio optimalan prostor za rast i razvoj. Cvet se sakuplja u toku leta, najčešće u julu i avgustu, kada se dobija i najveći procenat etarskog ulja.
Lavanda ima i svoju boju - kada se kaže boja lavande misli se najčešće na svetlu nijansu ljubičaste boje. U knjizi "Rečnik boje" iz 1930. godine, definisane su tri nijanse boje lavande : lavanda, lavanda siva i lavanda plava.
"Oproštaj je miris koji lavanda ostavlja na stopalu koje ju je zgazilo", ovaj citat Marka Tvena govori o moći oproštaja koji i greške i loše stvari može pretvoriti u nešto pozitivno. Mada je kod nas citat preveden tako da se radi o ljubičici, ipak u originalu citata radi se o lavandi. ("Forgiveness is the smell that lavender gives out when you tread on it").
Autor: dipl.farm. Jelena Matić
