Dve navike zbog kojih ćete doživeti duboku starost

Na globalnom nivou ljudi žive sve duže i u svim zemljama sveta se povećava broj i procenat starije populacije.

Očekuje se da će se broj ljudi starijih od 80 godina utrostručiti između 2020. i 2050. godine i dostići 426 miliona. Sada, dve nove studije bacaju svetlo na ponašanja i navike koje se razvijaju u srednjim godinama i doprinose mentalnom i fizičkom zdravlju u starosti.

Prva studija je otkrila da su zadovoljavajući odnosi sa partnerima, rođacima, prijateljima i kolegama povezani sa manjim rizikom od problema sa zdravljem u starosti.

Što su ti odnosi manje zadovoljavajući u vašim 40-im i 50-im godinama, veći je rizik od razvoja nekoliko bolesti kasnije u životu, prema istraživanju.

Dokazi ukazuju na vezu između jakih društvenih veza i dobrog zdravlja i blagostanja u starijoj dobi, ali do sada nije bilo poznato da li ove veze mogu smanjiti rizik od višestrukih dugoročnih zdravstvenih stanja.

Studija je proučavala podatke od skoro 8.000 žena starosti od 45 do 50 godina koje su praćene 20 godina. Svake tri godine, učesnici ankete su prijavili nivo zadovoljstva svojim partnerima, članovima porodice, prijateljima i poslom. Oni koji su prijavili najniži nivo zadovoljstva svojim društvenim odnosima imali su dvostruko veće šanse da razviju niz zdravstvenih problema, uključujući astmu, osteoporozu, artritis, rak, depresiju ili anksioznost. Slični rezultati su pronađeni u svakoj različitoj vrsti društvenih odnosa, prema rezultatima objavljenim u časopisu General Psychiatry.

Dok je studija uključivala samo žene iz Australije, što znači da se nalazi možda ne odnose na muškarce ili druge kulture, oni su imali "značajne implikacije" na zdravlje, prema istraživačima. Rezultati istraživanja ističu opšte zdravstvene prednosti visokokvalitetnih društvenih odnosa tokom srednjeg doba.

Pexels

Vežbanje za dobru starost

Druga naučna studija je otkrila da je redovna fizička aktivnost u bilo kom uzrastu povezana sa boljom funkcijom mozga u starosti. U isto vreme, održavanje fitnes rutine tokom odraslog doba izgleda da je najbolja navika koju možete usvojiti, za održavanje mentalne jasnoće i sprečavanje stanja kao što je demencija.

Studija je razmatrala četiri decenije podatke o 1.417 ljudi starosti od 36, 43, 53, 60 do 64 i 69 godina o njihovim fitnes rutinama.

Kognitivni testovi, kao i oni koji su posmatrali brzinu obrade i memoriju, primenjivani su kada su ljudi napunili 69 godina. Najbolje su se pokazali oni koji su bili fizički aktivni najmanje četiri puta mesečno.

„Najveći kognitivni efekat primećen je kod onih koji su ostali fizički aktivni tokom celog života“, rekla je vodeći istraživač dr Sara-Naomi Džejms. „Efekat je kumulativan, tako da što je duže osoba aktivna, veća je verovatnoća da će kasnije imati višu kognitivnu funkciju.“

Studija je u suštini pokazala da nikada nije kasno da se počne sa vežbanjem i koliko je važno održavati fizičku aktivnost, tokom celog života, do starosti.