Javlja se bez upozorenja. Preplavljuje nas iznenada. Ženskog je roda. Šta je to? Anksioznost.
U prošlosti žene nisu bile tako opterećene obavezama. Danas se žene posvećuju poslu, porodici i ostalim aktivnostima koje doprinose pojavi stresa, a jako malo vremena ostavljaju za sebe.
Anksioznost nas preplavljuje i isplivava na površinu menjajući nam karakter.
Stresne situacije
Naše telo ima spremne odgovore za stresne situacije, kao što su one koje nas plaše. Tu se ubrajaju oni osećaji nervoze, kada nam se “prevrće” želudac, osećamo tahikardiju, znojenje ruku, nogu itd. Ovo su prateći simptomi stresnih situacija, koje smo svi nekada doživeli. Svaki put kada se ovi simptomi ne drže pod kontrolom, sprečavaju nas da se skoncentrišemo i suprotstavimo problemu ispred nas. U tim situacijama, kada se ovakvo stanje produži i isprepliće sa dnevnim aktivnostima, moramo ga posmatrati kao poremećaj.
Poremećaji izazvani stresom su oblici psihijatrijskih bolesti. Mogu se podeliti na opštu ankcioznost, paničnu, fobiju, opsesivno-kompulzivnu ili post traumatsku.
Opisaćemo ukratko svaki od njih.
Opšta anksioznost
Radi se o hroničnom stresu, čak i kada nema uzroka. Ova zabrinutosti ili nervoza koja je velika, gotovo da je svakodnevna i dijagnostifikuje se kada traje duže od šest meseci.
Napad straha
Često se javljaju se osećaji krize, iznenada se doživljava zabrinutost. Radi se o oštroj anksioznosti, koja je ekstremna, gde osoba često oseća strah da će umreti. Ovi učestali napadi straha koji su tako intenzivni, nemaju direktan uzrok. Nekada, pacijenti kod kojih je dijagnostifikovan ovaj poremećaj, takođe osećaju strah od sledećeg napada, koji ne mogu da predvide, upravo zbog nepostojanja direktnog uzroka.
Fobija
Glavno obeležje ovog poremećaja je prisustvo iracionalnog straha od određenog predmeta, aktivnosti ili situacije, pri čemu se izbegava objekat straha. Na primer, strah od letenja kod putnika, fobija od zatvorenog prostora, mraka itd.
Opsesivno - kompulzivni poremećaj
Radi se o mislima ili delima koji nisu voljni i kojima je pacijent opsednut, ne prestaje da misli o nečemu ili da ponavlja neke akcije, kako ne bi došlo do stresa. U svakom slučaju, pacijent je svestan apsurdnosti svojih misli ili dela. Na primer, učestalo pranje ruku, brojanje predmeta, gašenje i paljenje svetla… Problem je u tome što osoba ne može da prestane, jer misli da će joj to doneti nešto loše.
Post traumatska anksioznost
Javlja se u slučajevima kada postoje negativne psihološke posledice, nakon što je doživljena izvesna trauma emotivnog tipa, kao što je slučaj kod saobraćajne nezgode ili silovanja. Karakteriše se konstantim sećanjima na traumatičan događaj. To je emocionalno stanje pri kome se gubi interes za svakodnevne aktivnosti.
Napad panike
Usled pojačane anksioznosti koja je prolongirana, javljaju se osećaji gušenja, davljenja, otežano disanje, pojačano znojenje, mučnina, vrtoglavica, ubrzani rad i jako lupanje srca. Obično ne traje dugo, ali je vrlo neugodno iskustvo. Žene imaju dva do tri puta veće šanse da dožive napad panike od muškaraca.
Ovi poremećaji zahtevaju stručnu pomoć psihijatra. U nekim slučajevima, moguće je rešiti problem psihoterapijom, ali u mnogim slučajevima neophodno je uzimati lekove kako bi se ponovo uspostavio biohemijski balans mozga, koji je i uzrok ovih poremećaja.
M.L.
foto:diariofemenino.com
