Kako se nositi sa nekontrolisanim osećajem gladi tokom zime

Svako od nas se bar jednom u životu suočio sa problemom nekontrolisane gladi, kada posle naizgled obilnog obroka, bukvalno za sat vremena ponovo poželi da jede.

Razlozi za ovakve potrebe tela mogu biti mnogi, ali posledice su iste - višak kilograma, a u budućnosti i niz hroničnih bolesti povezanih sa ovim. U nastavku govorimo o mogućim uzrocima stalne gladi i kako se nositi sa njom.

U stvari ste žedni

Čini se da su svi već čuli za ovo, ali ćemo ipak ponoviti: naš mozak na isti način obrađuje signale gladi i žeđi, pa je vrlo lako pogrešiti u razlikovanju ova dva osećanja. Ako stalno osećate glad, pokušajte da pratite unos tečnosti. Ako je teško imati na umu, zapišite ili koristite posebne aplikacije za svoj pametni telefon. Popijte punu čašu vode kad god osetite glad. Ako glad potraje u roku od 20-30 minuta, možete jesti.

Vašoj ishrani nedostaju vlakna

Vlakna su neverovatna supstanca, ona ne samo da podstiču pravilno varenje, već i čine da se duže osećate sitim. Postoje dve vrste vlakana - rastvorljiva i nerastvorljiva. Najviše ih sadrži povrće, voće, mahunarke i integralne žitarice. Ako su sve ove namirnice prisutne u vašoj ishrani u dovoljnim količinama, ne bi trebalo da se suočite sa nekontrolisanim osećajem gladi.

Jedete premalo proteina

Ovaj problem je posebno čest kod onih koji odluče da pređu na biljnu ishranu. Svi proizvodi biljnog porekla (sa izuzetkom soje) sadrže biljne proteine što znači da se moraju kombinovati na određeni način kako organizmu ništa ne bi nedostajalo. Ako je većina hrane koju jedete ugljeni hidrati, osećaj gladi dolazi ponekad brže. Stalni disbalans proteina i ugljenih hidrata može dovesti do povećanja telesne težine i niza hroničnih bolesti.

Malo spavate

Čudno, ali san direktno utiče na osećaj gladi. Nekoliko studija je otkrilo vezu između nedovoljnog sna i nivoa hormona sitosti leptina. Ako ste hronično neispavani, vaše telo će očajnički pronaći druge izvore energije. Štaviše, najpoželjniji izvori energije za njega biće brzi ugljeni hidrati – šećer, slatkiši i druga „nezdrava hrana” koja daje brz, ali kratak osećaj sitosti.

Jedete previše šećera

Opasnost od slatke hrane je u tome što izaziva skok glukoze u krvi. Skok prati nagli pad, a to ne samo da izaziva jak osećaj gladi, već i povećava insulinsku rezistenciju organizma, što znači da povećava rizik od razvoja dijabetes melitusa tipa 2. Slatka hrana, posebno deserti i druga hrana sa dodatkom šećera, ne zadovoljavaju glad, ali su veoma kalorične. Pokušajte da ograničite količinu šećera koju konzumirate i nekontrolisana glad će se javljati mnogo ređe ili će potpuno nestati.