PREPOZNAJTE DEPRESIJU I POMOZITE

Osećate se tužno, bezvoljno i beznadežno već duže vreme, a ništa tragično vam se nije dogodilo? Pročitajte koji su prvi simptomi depresije...

Depresija je bolest koja ne bira godine, pol niti okolnosti. To je bolest savremenog društva, a Svetska Zdravstvena Organizacija smatra da će ona biti glavni okidač za mnoge bolesti ljudi u razvijenim zemljama do kraja ove decenije.

Sve veći broj ljudi u Srbiji ima dijagnozu nekog od psihičkih poremećaja, a upravo onaj oblik depresije, zbog koje je čuveni glumac Robin Vilijams sebi oduzeo život, jedan je od primarnih zdravstvenih problema našeg društva. Kontradiktorno je to što, dok se u Srbiji, zemlji u kojoj je sve veći broj ljudi koji boluju od ove bolesti, smanjuje broj ljudi koji odlaze u prevremenu penziju zbog psihičkih poremećaja. Česti psihički poremećaji su šizofrenija, bipolarni poremećaj, psihoze, poremećaji ličnosti i teške depresije – i svi oni dovode do potpunog gubitka radne snage i funkcionalnosti, a mogu dovesti i do oboljenja kardiovaskularnog sistema i tumora.

Neki od najčešćih prvih simptoma depresije su: uznemirenost, stalni osećaj straha (anksioznost), poremećaj sna, napetost, nemanje volje za životom, „crn“ pogled na sutra i čitavu budućnost, povlačenje u svoja 4 zida, nemanje želje za socijalizacijom, jutarnja iscrpljenost i „bežanje u san“ tokom dana, zapostavljanje porodice i zatvaranje u sebe, osećaj bezvrednosti, promašenosti i neuspeha, smanjena komunikacija sa najbližima, itd. Nijedan od ovih simptoma nije ni malo bezazlen.

Najčešći uzročnici depresije su: svakodnevni stres, učestala pojava neizvesnosti i strepnje, genetska predispozicija, gubitak posla, člana porodice ili voljene osobe, neuspešnost pri pokušaju zaposlenja, neprihvaćenost od strane okoline...

KAKO POMOĆI?

  • Prva i najvažnija stvar je da se pomogne osobi, kod koje su primetni neki od simptoma depresije, da dobije pomoć lekara stručnjaka.
  • Toj osobi treba pružati stalnu emotivnu podršku, ohrabrivanje, razumevanje, ljubav, strpljenje. Pored toga, treba joj staviti do znanja koliko vredi i koliko je potrebna svom okruženju i najbližim osobama.
  • Treba je spontano navesti da se „otvori i olakša dušu“, odnosno pokušati da izgovori šta je to muči i deprimira.
  • Osobi oboleloj od depresije je potrebna socijalizacija, zabava i društvo, stoga je treba spontano i bez pritiska „izvlačiti“ iz kuće što je češće moguće.
  • Nikada joj ne treba davati savete poput „potrudi se, trgni se, saberi se“, jer je to nešto najbeskorisnije, pogotovo što se ne sme zaboraviti da ta osoba ne želi da bude depresivna i u stanju u kom jeste.
  • Depresivnu osobu ne treba pretrpavati zadacima, jer usled svog stanja možda i neće moći da ih ispuni – tada će se osećaj neuspeha samo pojačati. Takođe, nikada je ne treba optuživati da je je lenja, ili ubeđivati da nije bolesna i da se pretvara.
 

Bilo da prepoznajete neki od simptoma kod sebe ili nekog iz svoje okoline, morate imati na umu da je razgovor sa lekarom obavezan (posle njega vam može biti samo lakše), ali i da je depresija bolest koja se može izlečiti, a onda nastaviti normalno sa životom i uživanjem u svim radostima koje on donosi.

J.M.

All Rights Reserved. | 2009 - 2021. Copyright© Mini STUDIO Publishing Group. | Uslovi korišćenja | Developed by Mini STUDIO Publishing Group