Vekovima unazad veruje se da su muškarci promiskuitetni, odnosno da njima teže pada "jedna ljubav za ceo život".
Samim tim izvodi se zaključak da su žene te koje se lakše snalaze u monogamnim vezama. Ali da li je zaista tako? Da li žene zaista žele da imaju odnos sa samo jednim muškarcem do kraja života?
Tema o kojoj se u poslednje vreme sve više priča. Vremena su se zaista promenila. Žene su postale samostalnije nego ikad. Muškarci su s druge strane dobili ravnopravnog partnera, i kako se čini polako počinju da otkrivaju prednosti veze sa samo jednom ženom. Brojni stručnjaci na polju ljudskih odnosa tvrde da iako duboko verujemo da su žene te koje preferiraju monogamni odnos 1:1, realnost je zapravo mnogo drugačija.
Naime, onu teoriju s početka dugujemo verovanju da nas je način života u davnoj prošlosti naveo da evoluiramo u jednom pravcu, dok su muškarci otišli u drugom smeru. Dok je praistorijska žena ostajala u pećini, brinula se o deci i kući, muškarci su išli u lov i imali taj "nepisani" zadatak da obezbede potomstvo. Kako u proseku žena godišnje može da rodi jedno (ili više dece ako su blizanci, naravno), razumljivo je dakle da muškarac ima potrebu da potraži sebi drugu partnerku koja bi mu podarila još naslednika. Više žena, veći potencijal za više dece, logično.
S druge strane dok je žena zaokupljena kućnim poslovima i brigom o deci, nakon što je obavio svoju dužnost i ulovio ručak, mušakarc nema šta drugo da radi, osim da razmišlja horizontalno. Međutim, hteli da verujemo u sve ovo ili ne, moderan svet je daleko od ovog. Promenili su se ne samo stavovi, mišljenja, ponašanje već i vrednosti koje žene i muškarci imaju.
Žene su zapravo veštije od muškaraca u prikrivanju svojih sklonosti ka poligamiji. Nesumnjivo postojanje i asimetrične stigme koja uokviruje žensku neveru, dodatak je ovom ukorenjenom verovanju koje žene na neki način uzdiže u očima javnosti. Žene retko a još ređe javno izjavljuju da su bile neverne, ili da su poželele seks sa drugim muškarcem osim sa svojim suprugom/dečkom. Još manje se izjašnjavaju po pitanju toga koliko bi /ili ne uživale u seksu sa dva muškarca istovremeno.
S druge strane, društvo je tako uređeno da u istom muškarac deluje kao dominantna osoba, od koje očekujemo da će se hvaliti svojom "lovinom" kada su žene u pitanju. Za muškarce se tvrdi da se emocionalno mogu distancirati prilikom seksa, dok žene u isti unose više emocija. Realnost je zapravo suprotna. Mnogo više žena se danas odlučuje za seks bez obaveze, nego što se veruje. Na kraju krajeva, i najstariji zanat na svetu dugujemo ženama, zar ne? Dok se za muškarce to nije mnogo promenilo.
Ženska seksualnost je daleko evoluirala od nastanka prvobitnih uverenja i tvrdnji. Šta god da je žene navelo da se promene i prihvate sebe onakve kakve su, iznad svega je osvežavajuće. Jer saznanje da nismo ni bolje ni gore od muškaraca, zapravo prija.
Ž.J.
Izvor: Marie Clarie
