Pariz je možda ove sezone bio bez prisustva samog modnog maga, ali duh Đorđa Armanija bio je svuda – u svakoj silueti, svakom šavu, svakom satenskom prelivu koji se presijavao pod svetlima piste.
Iako zbog bolesti nije mogao lično da prisustvuje, Armani je, sa distance, vodio svaki korak – od šminke do rasporeda izlazaka, sve je nosilo njegovu nepogrešivu estetiku i potpis savršene jednostavnosti.
Na pisti smeštenoj u istorijskoj palati Palazzo Armani, vreme je delovalo kao da je stalo. A iz tog vremena progovorila je nova kolekcija Armani Privé, obavijena u slojeve baršunaste tame, kao da se rodila iz najlepših kadrova filmova iz 40-ih. Bez razmetljivih boja, bez suvišnih detalja – crna je ovde govorila sve: o moći, zagonetnosti i tihom luksuzu. Bilo je to pravo modno ostvarenje u duhu noir filma – misteriozno, sofisticirano i hipnotišuće.
Zamislite saten koji pada niz telo kao dim iz cigarete. Haljine koje klize po pisti, noseći heroine iz zlatne ere Holivuda – žene sa stavom, tajnom i neukrotivom elegancijom. Nisu bile samo fatalne – bile su legendarne.
A onda – potpuni zaokret. Na scenu stupa ženski dendi. Inspirisana ikonama poput Marlen Ditrih, Armani je odao počast damama koje nose odela ne da bi se prilagodile muškarcima, već da bi ih nadmašile. Smokinzi s dubokim dekolteima, baršunaste pantalone kao stvorene za jahanje, sakoa koji se nose direktno na kožu, mašne koje lebde kao da imaju svoj karakter – sve to čini ovu kolekciju tihom, ali moćnom pobunom.
I taman kad pomislite da je sve u tami, tu su detalji u boji – cvetni vez, pastelna perja u ružičastim, plavim i zelenim tonovima, koja blistaju kao da su došla iz nekog drugog sveta. Baršun kao mastilo, kristali koji sijaju poput zvezda, plaštevi sa peplum detaljima koji oblikuju pokret kukova, i noćne haljine prekrivene zvezdanim šljokicama koje crtaju galaksije po telu.
Kraj defilea bio je sve osim tih – modeli su se smeškali, aplaudirali, razbile misteriju i pokazale ljudsku stranu visoke mode. Bilo je to i slavlje – 20 godina Armani Privé, uz 50 godina kuće Armani i skorih 91 godinu njenog osnivača.
Iako fizički odsutan, Armani je poslao poruku: „Video sam sve – probe, raspored, šminku – sve je urađeno pod mojim nadzorom. Sve ima moju potvrdu.“ I bila je to više izjava snage nego izvinjenje.
Jer zaista, svaki detalj – od pidžama od pliša do crnih leptir-mašni koje su izgledale kao pečati oko vrata – govorio je istim jezikom: savršena linija, asketska raskoš i onak neuhvatljiv joie de noir, radost tame, koji je postao Armani potpis.
Ova kolekcija nije tražila pažnju – osvajala ju je. Nije vrištala za modnim naslovima – bila je tiha revolucija, a iz te tišine izronio je podsetnik da visoka moda ne zahteva spektakl. Dovoljno je samo jedno ime: Đorđo Armani čak i kad je kilometrima daleko.
