U potrazi za dobrim slatkišem, nije teško uputiti se s jednog na drugi kraj grada. Ako spadate u grupu onih koji umeju da prepoznaju pravi raj za nepca u vidu kolača ili torte, onda ste sigurno već čuli za Tintolino Family.
Kreirajući unikatne kolače i torte, bračni par Marko i Tijana Radulović, stvaraju savršenstvo, zahvaljujući kojem i zakleti ljubitelji slaniša bivaju preobraćeni u sladokusce.
ŽM: Kome ste prodali prve kolače?
Tijana: Kuriozitet čitave Tintolino priče je zapravo to da sam prve kolače prodala budućem suprugu, Marku. Spremala sam kolače kod kuće za privatno okupljanje, gde se on pojavio i prvi put ih probao. U to vreme se Marko bavio drugom vrstom uslužne delatnosti, kada me je pitao da li bih pravila deserte za potrebe njegovih klijenata. Tako je, na neki način, sve otpočelo.
ŽM: Kako ste došli na ideju da unovčite ljubav prema slatkišima?
Tijana: Moja pasija je bila spremanje kolača i torti, a Marko je obožavao slatkiše. U početku su naši najbolji degustatori bili prijatelji koji su nam dolazili u posetu, da bi kasnije počeli da poručuju torte za svoje proslave. Preporuke su se širile u bukvalnom smislu “od usta do usta”. Marko je imao taj preduzetnički duh i smišljao je ideje kako bismo mogli da unapredimo posao. Onda je jedna stvar povukla drugu, i danas smo ovde gde jesmo - uživamo u svom kreativnom poslu.
ŽM: Koji su bili prvi koraci u pokretanju vašeg biznisa i da li je teško bilo započeti poslovanje u Srbiji?
Marko: Početak je uvek i svuda težak, ali kad u nešto verujete i imate emociju koja vas pokreće, onda vas život sam vodi. Važno je da se ide korak po korak. Naravno da postoje i prečice, ali njih ne treba slepo pratiti. Imali smo sreće da poznajemo prave ljude na pravom mestu. U početku su nas angažovali restorani i kafići, a danas se posao znatno proširio.
ŽM: Kako ste se odlučili da nazovete vašu slatku manufakturu – Tintolino?
Tijana: Obzirom da vodimo poreklo iz Italije i imamo poslastičarski talenat u genima, naziv Tintolino, koji zvuči italijanski, nije slučajan.
ŽM: Sinergija bračnih partnera pokazala se kao uspešna formula, pa ste svoje poslovanje s godinama proširili. Čime nam se danas možete pohvaliti?
Marko: Iako smo posao započeli u porodičnoj kući i u početku sve apsolutno samostalno radili, kao produžetak uspešnog porodičnog poslovanja, otvorili smo poslastičarnicu Dolce, u srcu Vračara, u Krunskoj 84.
ŽM: Vaša poslastičarnica je ubrzo postala omiljeno stecište gradskih epikurejaca.Po vašem mišljenju šta je čini toliko posebnom?
Tijana: Trudili smo se da budemo autentični i da napravimo bajkovito okruženje. Ideja nam je bila da svako ko kroči u Dolce poslastičarnicu, uživa svim čulima. Kroz naše kreacije, želeli smo da im prenesemo glavni sastojak - ljubav.
ŽM: Koliko je teško ili lako raditi, sa bračnim partnerom, i odvojiti privatno od poslovnog?
Tijana: Privatno je uvek privatno i mi uživamo u našoj intimnosti. To je jedna dimenzija. A poslovni aspekt je tek naknadno postao deo naše svakodnevice. To je dimenzija broj dva. Lagali bismo kada bismo rekli da je bilo lako, ali trudili smo se da zajedno uživamo i u privatnom i u poslovnom životu. Podrška koju dobijate od partnera i porodice je vetar u leđa koji ni sa čim ne može da se meri. Veliki oslonac mi je i sestra, koja je uvek bila uz mene.
ŽM: Šta je najlepše, a šta najveći izazov u poslastičarskom poslu?
Marko: Nama je najlepše kada su naši klijenti zadovoljni. To je već veliki izazov, sam po sebi. A na širem planu, izazov nam je da preispitujemo sebe, da sebi postavljamo nove ciljeve, da pratimo trendove, da budemo u toku. Ali i da uvek zadržimo autentičnost. Nikada nas nije zanimala originalnost po svaku cenu.
ŽM: Kako se informišete o aktuelnim trendovima sa svetske scene poslastičartsva?
Tijana: Nema tu neke naročite formule. Živimo u vremenu kada je sve, manje-više, dostupno. Putujemo. Ispitujemo tržište. Trudimo se da držimo korak sa trendovima, a da u isto vreme ne upadnemo u kolotečinu. Da budemo i novi i drugačiji, ali da ne izgubimo osećaj za tradicionalno. Ta granica je izuzetno osetljiva. O njoj naročito vodimo računa.
ŽM: Da li svi zajedno unutar manufakture učestvujete u dizajniranju torti i kolača ili je neko posebno zadužen za to?
Marko: Svako ima svoje zaduženje. Naši klijenti su primarni. Oni imaju svoje želje. One su nekada tačno određene, a nekada nam se daje i kreativna sloboda. Mi se u svakom slučaju uvek trudimo da budemo na visini zadatka koji nam se postavi. Razmenjujemo ideje i predloge. Više glava je uvek pametnije od jedne...
ŽM: Gde pronalazite inspiraciju?
Tijana: U malim stvarima. U onim koje su toliko sitne da su gotovo neprimetne, a izazivaju osmeh i pozitivnu emociju.
ŽM: Kada bi vas neko pitao zašto baš da kupi tortu ili kolače brenda Tintolino Family, šta bi bio vaš odgovor?
Marko: Ništa slađe.
ŽM: Koji je kolač/torta vaš izbor u kategoriji “Moram da probam”?
Tijana: Ne delimo naše proizvode na taj način... Svi su autentični. Verujemo da svaki odgovara osobi koja ga je odabrala. Ali ako bismo morali da izdvojimo, neka to bude:
Nova gradska cica - DOLCE BLUBERICA !
ŽM: Koja je najspektakularnija torta koju ste radili do sada?
Tijana: Bilo je spektakularnih... Ali torta koja je zahtevala strogo pridržavanje jednog tradicionalnog recepta je baš bio ozbiljan zadatak... I dobili smo sve pohvale. A ako bih morala da izdvojim, jedna od zahtevnijih koju smo izveli je torta visine dva metra.
ŽM: Da li osluškujete mušterije i ispunjavate njihove želje?
Marko: To se podrazumeva.
ŽM: Da li planirate novo proširenje poslovanja?
Marko: Planiramo.... Ali, polako... Bićete obavešteni.
ŽM: Po kom receptu se mesi uspeh?
Tijana: 250 gr želje i 250 gr dara, plus 500 gr podrške. I sva moguća gramaža ljudi koji vas vole i koje volite.
