Praznici imaju tu moć da pretvore i najobičnije večeri u bajku – svetlucave lampice, miris cimeta, šuštanje ukrasnog papira.
Čim decembar zakuca, kuće se polako pretvaraju u male svetlosne univerzume, a centralna zvezda večeri uvek je ista: raskošno okićena novogodišnja jelka. Boje, sjaj, pahuljaste kuglice i poneki anđeo na vrhu – cela atmosfera miriše na čudo, detinjstvo i toplinu doma.
Ali, Feng Shui – drevna filozofija harmonije i protoka energije – tvrdi da nije svejedno kada se jelka postavlja, a još važnije, kada se sa nje skidaju ukrasi i gase lampice. Navodno, pravi tajming može da utiče na sreću, balans i obilje u mesecima koji dolaze. Sitnica? Možda. Ali u prazničnoj magiji, i sitnica postaje veliki ritual.
Kada je pravo vreme da jelka zasija?
Nema strogog pravila – Feng Shui je fleksibilniji nego što deluje. U mnogim porodicama, posebno onim koje poštuju pravoslavnu tradiciju, ukrašavanje počinje početkom decembra, polako, uz kolače, vino i božićne pesme. Ideja je da se dom pripremi za radost, svetlost i proslavu Hristovog rođenja. Sve dok postoji toplina u srcu i radost u vazduhu, jelka stiže na svoje mesto u pravom trenutku.
Ali ono što Feng Shui stavlja pod reflektor nije početak – nego kraj.
A kada jelku treba otkititi da sreća ostane u kući?
Prema ovoj filozofiji, savršen trenutak za spuštanje ukrasa i zatvaranje prazničnog poglavlja je 7. januar, odmah nakon poslednjeg velikog praznika – dana Svetog Jovana Krstitelja. Tada se energija praznika prirodno smiruje, dok simbolično ostavljamo iza sebe staru godinu i otvaramo vrata novoj, punoj mogućnosti i obilja.
Ako otkitite jelke tog dana, kaže Feng Shui, dom ponovo diše slobodno, a dobra energija (chi) dobija prostor da uđe, da se širi, da donosi spokoj, novac, sreću, ljubav ili šta god da se najviše priziva.
