Da li ste znali da se skoro svaka druga osoba susreće sa ovim?
Mnogi ljudi su osetili ono stanje kada se ruke ne samo spuštaju, već se više ne dižu, kada se čini da se depresija uvaljala u tri sloja i prerasla u apatiju. Čovek počinje da se seća trenutka kada je sve krenulo nizbrdo, da traži one koji su odgovorni za probleme, da razmišlja o karmi ili urokljivom oku. Ali američki naučnici još 60-ih godina prošlog veka nazvali su ovo stanje „sindrom naučene bespomoćnosti“. I, prema njihovoj teoriji, niko drugi, osim same osobe, nije kriv za ovu situaciju.
Savremeni psiholozi smatraju da je sindrom najčešće veoma intenzivno stanje, koje je nastalo zbog činjenice da se "pacijent" nije na vreme potrudio da promeni svoj život. Naravno, na kraju krivi ceo svet koji, iz nekog razloga, nije bacio svoj „prsluk za spasavanje“ na njega.
Slične teme
Šta izaziva pojavu problema?
Sindrom ima dva tipa - lični i situacioni. U prvom slučaju, reč je o tome da je detetu u detinjstvu ubačeno u glavu da svi njegovi postupci neće dovesti do nečega dobrog. Na primer, roditelji su na svaki mogući način ugnjetavali ili potiskivali interese svog sina. Stoga je odrastao potpuno neprilagođen odraslom dobu i nije spreman da preuzme odgovornost za svoje postupke. U odraslom dobu, momak će se verovatno suočiti sa psihičkim problemima.
Situacioni sindrom naučene bespomoćnosti je stanje čoveka u vreme kada je život počeo da se urušava, a iza crne trake, čini se, počinje još crnje. Tada ljudi doživljavaju potpuni osećaj bespomoćnosti i potpuno zaboravljaju na neke oblasti života.
Tako, na primer, ako devojka dugo ne može da nađe normalnog muškarca, prestaje da se sastaje sa momcima. Ili, kada je potrebno mnogo vremena da dođe do željene pozicije, ona ponizno prihvata činjenicu da će uvek raditi kao menadžer, a o unapređenju ne treba ni sanjati.
U oba slučaja govorimo o tome da osoba ne veruje u sebe. Stoga je sigurna da će svi napori biti uzaludni i da ga neće usrećiti.
Kako se nositi sa problemom?
Za početak, morate priznati da nemate samo zimski bluz, već sindrom naučene bespomoćnosti. Najbolje je to razumeti u konsultaciji sa psihologom. Čak će vam pomoći da pronađete trenutak kada ste zaboravili kako da postigne ciljeve i počeli da sakupljate neuspehe.
Nakon toga, pored terapije koju je predložio specijalista, obavezno napravite spisak svih svojih dostignuća. Od najvećeg do najmanjeg – na primer, okupala sam mačku i ostala bez ogrebotina.
Zatim pokušajte da sprovedete seansu psihološke introspekcije i ubedite sebe da su svi u nevolji, i to je normalno. A bez razočarenja u savremenom životu nikako. Dakle, ne morate da plačete 40 dana zbog svakog problema. Neće biti dovoljno suza!
Sada unesite malo haosa u svoj dosadan život. Prijavite se za ples, počnite da učite kineski, promenite frizuru ili isplanirajte aktivan vikend - obavezno uradite nešto što će vam svakako promeniti misli i učiniti da potpuno drugačije gledate na život i svet oko vas, bar za kratko vreme.
I primetićete da se sve već menja na bolje.
