Evo jednog naizgled običnog pitanja: da li ste vi neko ko se neprestano bori sa negativnim mislima?
Već vas čujemo kako odgovarate koristeći neku frazu poput: hajde, molim vas, pa ko se to danas ne bori sa ovakvim mislima? I dobrim delom ste zaista u pravu. Čini se da konstantna zabrinutost i iščekivanje nekog lošeg događaja spada u imperativ modernog čoveka, ali ovde je ipak reč o nešto drugačijim obrascima razmišljanja koji vas koče u životu.
A prvi i najčešći takav obrazac je ponavljanje auto-destruktivnih misli. Baš kao da se radi o pokvarenoj ploči koja na svakih pet minuta vrti jednu te istu pesmu, tako i naš mozak lako može upasti u zamku da sebe truje beskonačnim negativnim mislima. Nismo dovoljno lepi. Ni dobri. Nemamo adekvatnu ličnost da bismo uspeli. Nikada se nećemo dopasti drugim ljudima. Nikada nas niko neće iskreno voleti. Ništa ne radimo kako treba. Slobodno nastavite niz...
Mi se ipak ne bismo previše zadržavali na prebiranju po svim ovim negativitetima. Jasno nam je da ste, samim klikom na ovaj tekst, u potrazi za rešenjem problema a ne pukim nabrajanjem njegovih varijanti. Zato krenimo na konkretne stvari koje već danas možete učiniti u cilju prevazilaženja svih onih negativnih misli koje su već odavno na opciji “repeat” u vašoj glavi.
Prva i najosnovnija stvar koju morate učiniti kada je deaktivacija negativnih misli u pitanju jeste maksimalna svesnost. Postanite svesni onoga o čemu razmišljate. Zamislite da ste ribar koji u rukama drži mrežu. Svaki put kada neka negativna misao naiđe – bacite mrežu na nju, budite svesni činjenice da ste je “ulovili”, i pozabavite se njome. Kako biste uostalom mogli da se izborite sa negativnim mislima ukoliko niste svesni šta uopšte mislite?
Zapitajte se šta je to što vas zapravo muči. Šta vas toliko opterećuje, da li se to može rangirati kao breme svakodnevnice (plata, računi, obaveze prema porodici, prijateljima i slično) ili su to ipak neke dublje frustracije (nemogućnost da se ostvare snovi, sprovedu ideje u delo, ostvare lične ambicije). Ako biste morali da identifikujete tu reku nesreće u vama, gde biste locirali njen izvor: da li ga posmatrate kao nekakav strani faktor koji dolazi spolja i uliva se u vaše misli, ili je situacija obrnuta – vaše misli proizvode bujičnu reku negativnih osećanja u vama? Možete li biti toliko iskreni prema sebi i zapitati se da li su zaista drugi ljudi krivci za vaše loše stanje, ili ste ipak vi dobrim delom zaslužni za tako nešto?
Ukoliko ste, pak, neko ko sebe stalno poredi sa okolinom, ko se stalno trudi da ispuni očekivanja okoline a istovremeno sebe vidi kao “nikad dovoljno dobru” osobu, onda je stvar malo komplikovanija. Ali ne brinite, poenta priče i nije odustajati onda kada se stvari malo više zakomplikuju. Umesto toga, pokušajte da sebi postavite sledeća pitanja: kada sam ovako počeo da razmišljam? Odakle meni uopšte ovakva pomisao? Ko me je naučio da ovako mislim o sebi? Zbog koga sam ovako počeo da se osećam? Verovali ili ne, kada su negativne misli u pitanju, u najvećem broju slučajeva važi pravilo: nisu se one same tu preko noći stvorile, već vas je neko naučio da tako razmišljate. Izvolite, identifikujte “učitelja” i preispitajte njegova učenja. I zapamtite, bilo da se radi o roditeljima, prijateljima, autoritetima – niko nema prava da se na takav način poigrava sa vasim mozgom!
Sada, kada ste dobro pročačkali svoj um i identifikovali uzroke svojih auto-destruktivnih misli, dolazimo do dela koji slobodno možemo nazvati najbitnijim a koji se odnosi na puštanje i praštanje. Ne, ovo ne znači da će se stvari same od sebe rešiti tako što ćete vi samo shvatiti šta vas toliko izjeda i praviti se da je sve ok, jer mozak (nažalost) ne funkcioniše tako.
Najbolja stvar koju u ovom slučaju možete učiniti za sebe jeste da najpre čestitate svom umu na tako dobroj analizi ovih problema, a zatim jednostavno reći “hvala” i otpustiti tu misao, baš kao da ste je strpali u papirni brodić koji sada puštate niz vodu. Sa njom odlazi i vaša negativna misao - da, tako je lako! Odmah nakon toga pribegnite sledećem triku – svaki put kada naiđe naredni negativan glas, odmah mu dodajte jedno veliko “ali” pre nego što uopšte uspe da završi rečenicu. Na primer: nikada neću uspeti da upišem ovaj fakultet... ALI, ko zna, možda i hoću ukoliko budem zagrejao stolicu! Vidite, nije to tako teško, a uz malo svakodnevne vežbe stvari se vrlo brzo mogu okrenuti u vašu korist.
Setite se ovih trikova sledeći put kada dobijete napad negativnih misli i osećanja. Posmatrajte sve ovo kao igru mozga, i pokušajte da mu na svaku lošu emociju uzvratite nekom alternativom. Uposlite ga analizom, to je ono što naš mozak i priželjkuje, ali znajte kako da postavite granice kako ne biste ušli u začarani krug preteranog razmišljanja. Crne misli su tu da nas podsete da cenimo svetle dane, zato se potrudimo da u njima ne gledamo neprijatelje već vodiče za bolji i kvalitetniji život.
