Provešćemo najmanje nekoliko nedelja kod kuće, sami ili u društvu naših najužih članova porodice.
Izmenjena svakodnevna rutina, finansijske brige i zabrinutost za sopstveno zdravlje mogu dovesti do psihološke nevolje.
Kako sebi možete pomoći?
Prema psiholozima, strah i anksioznost, depresija i dosada, ljutnja i iritacija kada je proglašena pandemija korona virusa mogu dovesti do stigmatizacije tokom socijalne distance, izolacije i karantina.
Šta možete učiniti da što više izbegnete takve psihičke nevolje?
Planirajte vreme unapred
Kreirajte dnevnu rutinu i sledite je. Jedna od najupečatljivijih stvari i za decu i za odrasle je rutina i predvidivost. Pomažu nam da održimo osećaj reda i značenja i kontrolišemo situaciju. U svoju rutinu uključite dnevne aktivnosti kao što su rad, učenje, vežbanje, briga o zdravoj ishrani. Učenici bi trebalo da rade školske zadatke prema uputstvima nastavnika, po mogućnosti prema svom uobičajenom školskom rasporedu. Fizička aktivnost nas vrlo efikasno štiti od anksioznosti i poremećaja raspoloženja, posebno za decu kojoj je potrebno više vežbanja od odraslih. Naravno, potrebno je slediti uputstva za kretanje napolju, a ne između ljudi i samo sa članovima porodice sa kojima smo inače u kontaktu. U skladu sa godinama, decu uključujemo u kućne poslove, radimo nešto za šta inače nemamo vremena, igramo se s njima – uključujemo društvene igre i elektronske medije.
Ostanite povezani sa svojim voljenima putem telekomunikacije
Koristite telefonske razgovore, sms poruke, videopozive i društvene mreže da biste ostali u kontaktu sa svojim voljenima. Povežite se sa ljudima koji su u sličnoj situaciji kao i vi. Komunicirajte sa komšijama, rođacima i prijateljima o tome kako provode vreme. Izbegavajte komentarisanje portala, teorije zavere o poreklu virusa i slično.
Vodite zdrav način života
Obezbedite adekvatan san, uravnoteženu ishranu i fizičku aktivnost. Svakodnevno se krećite ali u skladu sa preporukama lekarske profesije (ne u grupama, ne u oblastima u kojima ima puno ljudi). Izbegavajte alkohol i druge psihoaktivne supstance.
Korisne psihološke strategije za upravljanje stresom i upravljanje krizama
Ne razmišljajte i ne razgovarajte o najstrožim katastrofalnim ishodima. Usredsredite se na ono što možete učiniti da budete dobro i što je korisno za vas i vaše najmilije. Ako ste veoma anksiozni može vam pomoći ako se uključite u ugodne aktivnosti. Gledajte filmove, serije, zanimljive dokumentarne filmove, pročitajte nešto zanimljivo i prijatno, rešavajte misaone zagonetke, igrajte društvene igre. Razgovarajte i o drugim stvarima, planirajte šta ćete raditi nakon završetka izolacije, tako da Covid-19 ne bi trebalo biti jedina tema razgovora.
Ako osetite simptome jakog stresa, kao što su dugotrajni poremećaji spavanja, nemogućnost svakodnevnog sprovođenja i / ili povećana upotreba alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci, obratite se psihološkoj ili psihijatrijskoj službi za podršku telefonom ili e-poštom. Ako ste ranije posetili psihologa ili psihijatra, pokušajte da se dogovorite da nastavite lečenje putem skajpa ili telefona.
