Jesen je možda sezona hibernacije, ali nova istraživanja su nam konačno dala odgovor na prastaro pitanje: „Kada je najbolje vreme za buđenje?“
Svi znamo da nema ničeg boljeg od buđenja nakon osam sati sna, posebno posle leta kada su naši kalendari bili prepuni društvenih okupljanja i kada smo ostajali budni do kasno u noć.
Dovoljno sna ne samo da osigurava da imamo dovoljno energije da se suočimo sa danom, već može pomoći i da poboljšamo našu kožu, smanjimo stres i smanjimo rizik od ozbiljnih zdravstvenih problema kao što su dijabetes i bolesti srca. Međutim, s obzirom da većina odraslih osoba pati od poremećaja sna, dolazak udobnih jesenjih noći i skraćivanje dnevne svetlosti mogu stvoriti probleme.
Nije samo promena atmosfere i hladnoća u vazduhu ono što nas može izbaciti iz ravnoteže. Mnoge studije navode da žene, posebno, doživljavaju više fragmentacije i lošijeg kvaliteta sna, što otežava našim telima da se prilagode prelaznim sezonama.
Kako možemo maksimizirati dnevno svetlo i držati cikluse spavanja pod kontrolom kada lišće počne da žuti?
Uoči jeseni, stručnjaci su analizirali podatke o izlasku sunca u pet gradova tokom proteklih pet godina kako bi otkrili najbolje vreme za buđenje u oktobru. Njihovo fascinantno istraživanje otkrilo je da je prosečno vreme izlaska sunca u oktobru, u svim analiziranim gradovima, 7.28 ujutro, što ovo čini optimalnim vremenom za početak dana.
Pored toga, istraživanje je pokazalo da je prosečno vreme zalaska sunca u ranoj jeseni u 17:54, što je dobar trenutak za prestanak rada i početak opuštanja.
Kako dnevna svetlost utiče na naš san?
Sunčev ciklus svetlosti i tame ima snažan uticaj na cirkadijalni ritam našeg tela. Prelaz između letnjeg računanja vremena i standardnog vremena koji se javlja u kasnu jesen karakteriše više jutarnjeg mraka i manje popodnevnog svetla.
Prema Fondaciji za spavanje, ovo zapravo može da "odloži" ciklus spavanja i buđenja, čineći da se osećamo umorno ujutru i ostajemo budni noću. Pored toga, svetlost utiče na oslobađanje melatonina, hormona koji reguliše cirkadijalni ritam i kontroliše koliko se osećamo umorno.
Dakle, ključ je da budemo pod uticajem prirodnih izvora svetlosti i da prilagodimo naš raspored spavanja kako bismo pomogli u upravljanju našim cirkadijalnim ritmom i izbegli kumulativni efekat nedovoljnog spavanja.