Anhedonija: kada nas ništa ne čini srećnim

Da li osećate da vas više ništa ne čini srećnim? Od jednostavnih stvari poput ukusa vašeg omiljenog jela do onih većih, koje mogu biti pronalaženje savršenog posla. Ritmovi svakodnevnog života teku, pri čemu ste fizički prisutni, ali psihički odsutni i izgubljeni sami sa sobom...

Ako doživljavate takvu situaciju, u kojoj osećate da ne možete da uživate ni u čemu, onda postoji moguće objašnjenje. Reč je o anhedoniji. To je naučni termin, koji predstavlja nemogućnost radovanja i uživanja u životu. Ne dozvoljava vam da osetite zadovoljstvo i ne manifestuje se samo u određenoj „oblasti“, već u svim mogućim iskustvima koja konkretna osoba doživljava. To je neraskidivo povezano sa nedostatkom motivacije, jer preovladava misao da nema smisla težiti nečemu više, što nanosi udarac kvalitetu života.

Anhedonija nije poremećaj, već uobičajeni simptom mentalne bolesti. Najčešće se javlja kod osoba koje pate od depresije, teške anksioznosti, posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP), ali i kod osoba koje pate od šizofrenije i zavisnika. Ipak, istraživanja pokazuju da je veliki procenat prošao kroz ovo iskustvo, bar jednom u životu. Ova činjenica je opravdana s obzirom na postojanje pandemije, koja je uticala na naš svakodnevni život.

Uglavnom se deli u dve kategorije: društvenu i fizičku.

Prva se odnosi na interakciju pojedinca sa njegovom okolinom. Izaziva smanjeno interesovanje i izostajanje sa društvenih događaja, okupljanja, ostajući u izolaciji. Druga, fizička letargija, utiče na nemogućnost uživanja u stvarima sa kojima naše telo „komunicira”. Najčešći su tu i nizak libido i apatija prema dodiru voljene osobe.

Koje su glavne karakteristike anhedonije?

  • Negativna osećanja prema vama i drugima
  • Pretvaranje da ste srećni
  • Gubitak interesovanja za seksualne odnose
  • Poteškoće u prilagođavanju društvenim okupljanjima
  • Prednost usamljenosti
  • Smanjen optimizam za budućnost
  • Ravnodušnost prema mnogim stvarima.

Kako da se nosimo sa tim?

Ako prepoznajete ove simpotme ne treba ih zanemariti. Zabeležite sve simptome kako biste dobili potpunu sliku o svom mentalnom stanju. Možda ćete takođe morati da uradite test krvi da biste proverili da li imate nedostatak vitamina ili problem sa štitnom žlezdom koji može doprineti vašem poremećaju raspoloženja.

Naravno, korisno je posetiti specijaliste, jer je ovo mentalna bolest. Konkretno, ako ove simptome imate duže vreme, biće neophodno da potražite pomoć psihologa.

U isto vreme, naravno, možete sami da unesete različite promene u svoju rutinu, što može imati pozitivan efekat. Na primer, ako ste se udaljili od dragih ljudi, pokušajte da povratite svoje kontakte i nemojte se odlučiti za izolaciju. Pored toga, uložite u brigu o sebi. Uključite endorfine i stare navike u svoj raspored i dajte sebi vremena. U svemu tome obratite pažnju na emocije. To jest, ako se nađete u situaciji koja vam stvara negativne misli, pokušajte da se fokusirate se na nešto drugo i zamenite ih neutralnim mislima, tako da korak po korak pomažete sebi na putu do promena.

Ne smemo zaboraviti da je mentalno zdravlje kompleksno i da je potrebno strpljenje i upornost da biste sebe vratili na pravi put. Zapamtite da se ne stidimo onoga kroz šta prolazimo, pa će čak i razgovor o tome sa ljudima kojima je stalo do nas može pomoći. To će biti način da se oslobodite ove "težine" i podelite je.  

All Rights Reserved. | 2009 - 2022. Copyright© Mini STUDIO Publishing Group. | Uslovi korišćenja | Developed by Mini STUDIO Publishing Group