Kućni ljubimci postaju sve važniji u svakodnevnom životu mladih samaca nakon pandemije, bilo kao proba za majčinstvo i očinstvo ili kao trajni lek za teško mentalno zdravlje.
Kako se Svetski dan životinja održava svake godine u oktobru, i dalje se podsećamo na slike koje smo videli prošle godine, kada su ruski vazdušni napadi na Ukrajinu rezultirali prvim talasom ratnih izbeglica. Beskrajni redovi ljudi koji napuštaju svoje domove i stvari, noseći svoje pse i mačke u naručju. I sećamo se nedavno svih fotografija i video snimaka ljudi koji su zbog požara bili prinuđeni da napuste svoje domove, od Rodosa do Evrosa grleći svoje ljubimce, i sve volontere koji su trčali da spasu i ostale životinje.
Istraživanja pokazuju da nam život sa kućnim ljubimcima pomaže da steknemo nove, bolje navike i tera nas da preispitamo svoje planove za budućnost.
Ove slike, srceparajuće i nezaboravne, ispunjavaju nas i besom i nadom: ljutnjom na počinioce katastrofa, nadom kako se ophodimo prema životinjama, ali u ovom članku ćemo govoriti o nadi.
Nadamo se da će sve više ljudi početi da tretira kućne ljubimce onako kako zaslužuju: kao članove porodice. I za razliku od nekih članova porodice, naši četvoronožni prijatelji su dokazano dobri za naše zdravlje, i mentalno i fizičko. Istraživanja pokazuju da nam život sa kućnim ljubimcima pomaže da steknemo nove, bolje navike i tera nas da preispitamo svoje planove za budućnost.
Milenijalci, društvene mreže i kućni ljubimci: postoji li veza?
Milenijalci su krivi za mnoge stvari, od krčenja šuma Amazona do vrtoglavog porasta cena avokada. Nećemo dalje da ulazimo u njihove izmišljene grehe i da li su zaista oni krivi ili finansijska kriza, ali ćemo reći da su uradili nešto kako treba: naučili su sve nas da živimo sa kućnim ljubimcima.
Milenijalci su generacija sa najviše kućnih ljubimaca. Prema nedavnim podacima iz Forbesa, 33% milenijalaca poseduje kućne ljubimce – u poređenju sa 25% generacije Gen X i 24% Baby Boomers, respektivno. Prošli smo od vremena naših baka i dedova, koji su životinje tretirali kao nešto ponekad korisno, do vremena naših roditelja koji su ih doživljavali kao nešto prilično dosadno što ispunjava nameštaj dlakama, do vremena kada naš korgi ima nalog na Instagramu i više pratilaca nego šta ćemo ikada imati sami.
I svakako vidljivost koju pružaju platforme društvenih mreža pomaže – u svakom pogledu. Kompanije za zaštitu životinja, na primer, svojom porukom mogu da dopru do daleko više ljudi nego pre društvenih mreža, inspirišući široku publiku da usvoji životinje koje pre nekoliko decenija ne bi imale šanse da ih neko vidi. I što više upoznajemo životinje kroz fotografije i video zapise, to više želimo da dobijemo svoje. Vidite mače, hoćete mače, takva su pravila.
Ali, naravno, nisu samo društvene mreže te koje su uticale na nas. S obzirom da troškovi života vrtoglavo rastu, od kirije do cena hrane, a plate se ne povećavaju u isto vreme, za većinu milenijalaca osnivanje sopstvene porodice izgleda kao neuhvatljiv san. Nema ni novca ni vremena kada u većini slučajeva rade dva-tri posla da bi sastavili kraj s krajem. Ali mačka? Mačka ne košta mnogo i ne treba joj dadilja ako ostanete do kasno u kancelariji. A pošto mnogi ne planiraju da se venčaju uskoro (ili ikada), mačka je odlično društvo. Nije slučajno, procenat ljudi koji biraju mačke za kućne ljubimce porastao je za 4% u poređenju sa procentom koji biraju pse (1%).
Kućni ljubimci pomažu u povećanju oksitocina, takozvanog hormona sreće. Istovremeno, postoje indicije da životinje pratioci mogu pomoći osobama sa mentalnim i emocionalnim poremećajima.
Slične teme
Kućni ljubimci i bolje zdravlje
Bilo da izaberete mačku, psa, hrčka, papagaja ili bilo kog drugog kućnog ljubimca, stručnjaci se slažu: kućni ljubimci su dobri za zdravlje (ako nema alergija, naravno). Klinički istraživači sa Harvarda otkrili su da kućni ljubimci pomažu u povećanju oksitocina, takozvanog hormona sreće. Istovremeno, postoje dokazi da kućni ljubimci mogu pomoći ljudima sa mentalnim i emocionalnim poremećajima kao što su posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) i depresija povezana sa anksioznošću, što verovatno objašnjava zašto je od 2019. godine, kada je pandemija podigla stope depresije širom sveta na 44%, sve više ljudi svih uzrasta nabavilo kućne ljubimce.
Kućni ljubimci se bore protiv stresa i kod starijih i kod male dece snižavanjem nivoa kortizola u telu, svaki na svoj način. Mačke nas leče predenjem: bukvalno, mačje predenje može sniziti ne samo kortizol, već i krvni pritisak, pomažući u prevenciji srčanih bolesti. Psi nas leče jednostavno tako što su tu, gledaju nas i traže da ih šetamo: studija iz 2019. pokazala je da vlasnici pasa imaju 24% manje šanse da umru od raznih bolesti, jer život sa psom uključuje 69% više fizičke aktivnosti i kretanja.
Ali i druge životinje imaju svoje supermoći: dokazano je da konji pomažu kod PTSP-a, dok jednostavno maženje krzna zeca može učiniti da se osećamo smirenije. Akvarijumske ribice, posebno one šarene, pomažu obolelima od Alchajmerove bolesti u borbi protiv simptoma. Novija istraživanja veruju da zamorčići mogu pomoći maloj deci sa spektrom autizma da postanu društveniji i manje anksiozni.
Iznad svega, kućni ljubimci osnažuju naš osećaj svrhe u životu. Čak i u najgorim danima, kada ljudi imaju depresivne epizode i ne žele da ustanu iz kreveta, žele da njihovi ljubimci budu nahranjeni. U razgovoru sa mnogim ljudima koji pate od depresije, PTSP-a ili sagorevanja na poslu, svi kažu isto: briga o svom ljubimcu je često jedina stvar koja im daje snagu da ujutro ustanu iz kreveta.
I taj osećaj svrhe nema rok trajanja: u studiji koju je sproveo časopis Gerontology o mentalnom zdravlju starijih, grupa kojoj je dodeljena briga o malom kavezu sa pet cvrčaka tokom osam nedelja pokazala je znatno manje znakova depresije jer im je briga o drugom živom biću davala svakodnevnu hrabrost. Ako pet malih bubica to može, zamislite koliku mentalnu moć Scooby ima.
Odgajanje dece u domaćinstvu sa kućnim ljubimcima
Za mnoge ljude, život sa životinjom i učenje da njene potrebe i briga moraju biti na prvom mestu, predstavlja veoma dobar test i priprema za mogućnost kasnijeg majčinstva ili očinstva.
Sve više istraživanja pokazuje da kada konačno dobijete sopstvenu porodicu, ne samo da ne treba da odbacite svoje štene ili mače od bebe (kao što su mislili naši roditelji), već je izuzetno korisno da dete odraste i nauči da poštuje i voli životinje.
Nedavne studije kod dece sa ADHD ili anksioznim poremećajima pokazale su da život sa kućnim ljubimcem može da ih nauči da bolje upravljaju svojim simptomima. Isto važi i za decu sa hroničnim zdravstvenim stanjima kao što je dijabetes: učenje od malih nogu da se brinu o životinji na dnevnoj bazi obučava ih da se sete da uzimaju lekove i da se brinu o sebi.
I, da, ovo su posebni slučajevi, ali stručnjaci se slažu: deca koja odrastaju uz kućne ljubimce imaju više samopouzdanja, veći osećaj odgovornosti, velikodušna su i druželjubiva. Nije preterivanje: kućni ljubimci nas zaista uče da budemo bolji ljudi.
