Gotovo svaka osoba na svetu se nečeg plaši.
Dok pojedinci pate od zaista teških fobija, većina ljudi može da kontroliše svoje strahove. Postoje strahovi koji su toliko ekstremni da ometaju normalne živote ljudi, zbog čega je zaista važno raditi na njihovom razumevanju. Da li ste ikad sreli majku i njeno dete sa istim strahom, od na primer pasa? Ako jeste, sigurno ste pomislili da je ona verovatno svoj strah projektovala na dete. Ali, u celoj priči ima još nečeg.
Nauka je povezala strahove i nasleđe koje se prenosi putem gena
Naime, najnovija studija je otkrila da se fobije mogu preneti putem gena sa starijih na nove generacije. To bi značilo da možda vaš strah, nije zapravo vaš, već da je nasleđe vaših predaka. Budući da su strahovi vrlo različiti, kao i da jedna osoba može da pati od nekoliko njih, najinteresantniji su oni za koje se ne zna zašto i kada su se javili. Oni bi mogli biti ključ za razumevanje naslednih fobija.
Slične teme
Pomenuta studija je pokazala da se sećanja mogu prenositi kroz generacije putem DNK, odnosno da to može dati objašnjenje zašto se neko dete na primer plaši psa s kojim nikad nije imalo nikakvo loše iskustvo. Strah koji ono ima, vrlo verovatno prati sećanje na loše iskustvo njegove majke ili nekog daljeg pretka. Ranije se smatralo da se sećanja i iskustva stvaraju kroz učenje i odgoj, međutim sada se veruje da DNK igra mnogo važniju ulogu u svemu tome. To bi značilo da se bebe rađaju sa duboko ukorenjenim fobijama u svojoj podsvesti.
Dok se trenutno radi na pronalaženju načina da što veći broj beba učestvuje u istraživanju, eksperimenti koji su sprovedeni na miševima pokazali su da su oni mogli da prenesu informacije o stresnim iskustvima na svoje sledeće generacije. Miris cvetova trešnje je bio nadražaj koji je uspešno prenet na nekoliko generacija miševa. Istraživačima je ovo dalo dovoljno informacija da objasne zbog čega neke bebe odrastaju u osobe sa iracionalnim strahovima, bez bilo kakve traume u njihovom iskustvu koja je mogla da dovede to toga da se plaše određenih stvari.
Roditeljima čija deca se bez očiglednog razloga plaše nečeg bi moglo biti od koristi da saznaju kakve strahove su imale generacije njihovih roditelja. Informacije o traumatičnim situacijama kroz koje su prošli njihovi preci mogu im dati naznake zašto se njihova beba iracionalno nečeg plaši.
Ž.J.
