Koliko puta dnevno izgovorite “Zašto me ne slušaš?!” i osetite kako se glas polako pretvara u vrisak?
Mame i tate, opustite se – postoji bolji način da dobijete pažnju bez histerije i beskrajnih ponavljanja.
Psihijatrica Dr. Su Varma, članica Američkog psihijatrijskog društva, deli četiri praktična trika koja funkcionišu čak i sa tinejdžerima. Priča iz stvarnog života: dok je pričala sa svojim sinovima, oba u srednjoj školi, o tome koliko je važno poslušati prvi put kada traži nešto, stariji sin je samo podigao pogled sa telefona i rekao: “Mama, smiri se, nije hitno.” Njena reakcija? “Prvo, nisam tvoj prijatelj.” I tu nastaje klasična situacija: mama traži, deca ignorišu, mama ponavlja pet puta, deca i dalje ne reaguju, a mama na kraju viče. Zvuči poznato, zar ne?
1. Tehnika “pričam o situaciji”
Umesto “Nikad ne stavljaš tanjire u sudoperu”, recite: “Kada sam te zamolila da pospremiš sto, a ti si otišao u svoju sobu, osećala sam se ignorisano.” Fokus je na ponašanju, ne na detetu, a poruka je jasna i bez osećaja krivice.
2. Tehnika “počnimo s pozitivnim”
Započnite sa komplimentom, navedite šta treba da se promeni i završite sa ohrabrenjem: “Sviđa mi se koliko trudiš oko školskih obaveza. Ako malo bolje organizuješ vreme, biće još bolje. Svaka čast, nastavi tako!” Ova ravnoteža između pohvale i korekcije daje detetu osećaj sposobnosti, a ne kazne.
3. Tehnika “pričam kao tinejdžer”
Ubacite humor i “vibraciju” svog deteta: “Danas vajb baš ne vajbuje deco. Vraćam se kad se vajb vrati.” Reakcija? “Mama, krindž!” Ali efekt? Slušaju vas, atmosfera je opuštenija i možda čak pospreme sobu.
4. Tehnika “dajte im glas u pravilima”
Kada deca učestvuju u pravljenju pravila i rasporeda, osećaju da imaju glas, a ne da samo izvršavaju komande. Uče šta znači odgovornost, a ne puka poslušnost.
Na kraju, ove male promene načina komunikacije grade vezu sa decom. Nije cilj imati savršenu decu, cilj je imati pravu povezanost. Kad sve drugo zakaže, bacite jednostavno “danas sam u off modu” i gledajte kako deca ipak dignu glave s osmehom ili barem sa čuđenjem.
